Традиција као нит која спаја генерације

Нити традиције, био је мото тродневног 7. Међународног етнолошког фестивала у Београду посвећеног промоцији нематeријалног културног наслеђа и заштити културних идентитета.

Прве вечери, у препуном Етнографском музеју, ова модна манифестација почела је модном ревијом у знаку преплитања наших традиционалних мотива са савременим креацијама, а наставила се представљањем старих заната у складу са савременим индустријама.

Носећи јелеке, вунене чарапе и капе с мотивима српске народне ношње у савременим креацијама, манекени су „телепортовали” публику у модну будућност коју је осмислило 12 студената дизајна костима београдског Факултета савремених уметности.

Како је објаснила њихова професорка и модни дизајнер Соња Крстић, ревија је показала да млади људи нису заборавили непрекидне и нераскидиве нити традиције, које нас увек прате.

Да то докаже, одмах после манекена, на писти се појавила принцеза Јелисавета Карађорђевић у шумадијској народној ношњи коју је, открила нам је после ревије, обукла први пут откако је била дете. Прошетала је пистом уз овације публике.

Велики број представника нашег друштвено-културног живота, као и амбасада, присуствовало је отварању фестивала организованог уз подршку Министарства културе и под покровитељством супруге председника Републике Србије Тамаре Вучић. Отварајући фестивал, она је између осталог поручила: „Ипак су давно много мудрији од нас приметили да снага дрвета није у његовој крошњи, него у корену.”

Велику пажњу на коктелу потом изазвале су жене које су се посветиле очувању старих заната: плетиље и везиље, као и уметнице хеклања и златовеза. Чланице ћилимарског удружења „Стапарска ружа” показивале су заинтересованим представницама разних амбасада на лицу места вештину ткања.

Друге вечери, посвећене увек традицији земље госта, у фокусу је био Египат. Ревију креаторке из Каира Рим Мажид Амин отворио је амбасадор Басел Салах, а пистом су шетале манекенке прекривене огртачима и марамама савременог дизајна с традиционалним мотивима и златним накитом као незаобилазним обележјем египатске жене. Мажид Амин, после ревије „Сребрни пут до Египта”, рекла је да је у земљи из које долази немогуће стварати и постојати без свести и знања о културној историји.

„У Египту је лако наћи инспирацију за креативни израз, ако узмемо у обзир 7.000 година дугу историју и само се поставља питање шта одабрати. Све око нас базира се на фараонској култури и ми дизајнери и креатори из ње црпимо основну инспирацију.”

После ревије, приликом необавезног представљања разних традиција, у холу, запазили смо и кафтан из Персије.

Најзад, одржан је и панел „Културно наслеђе и савремена мода: српско-египатска перспектива”. Тема је била колико су савремени уметници у периоду глобализације побегли од свог културног наслеђа и да ли му се враћају. Музејски саветник Етнографског музеја др Татјана Микулић закључила је: „Народна уметност увек је била мотивација. Тако се и чувени креатор Александар Јоксимовић инспирисао елементима националног костима. Такав тренд, доказују ове ревије, постоји и данас.”