Овај додатак је главни узрок гојазности
Амерички научници верују да је најпопуларнија врста шећера у индустријској храни основни узрок гојазности, јер подстиче биолошке промене у људском телу због којих се лакше добијају килограми и теже мршави.
Истраживање објављено у часопису „Гојазност” открива да кукурузни сируп са високим процентом фруктозе, који се под називом “глукозно-фруктозни сируп” користи у многим прехрамбеним производима, па чак и онима који се сматрају здравим, попут протеинских плочица и мусли од интегралних житарица, у великој мери доприноси гојазности.
Иако је познато да храна са високим процентом шећера и масти повећава ризик од гојења због вишка калорија и слабог трошења енергије, нова анализа претходних студија открила је да овај облик кукурузног сирупа смањује ниво хормона ситости, преноси Дејли мејл.
Фруктоза се природно налази у воћу где је у равнотежени са високим нивоом здравих влакана и других храњивих материја.
Врста фруктозе која се најчешће налази у прерађевинама и конзумира у САД, преузета је из кукуруза, лишена храњивих материја и влакана, а затим претворена у кукурузни сируп са високим садржајем фруктозе.
Стручњаци су објаснили да при уносу хране богате фруктозом, количина корисне енергије која је доступна за одржавање ћелија нагло пада, што доводи до осећаја глади.
Већина угљених хидрата и масти који се конзумирају повећавају ниво аденозин трифосфата (АТП), молекула који покреће ћелије да се крећу, деле и обављају основне функције у људском телу.
На тај начин се подстиче ослобађање хормона званог лептин, који сигнализира мозгу да више није потребно јести, али када се фруктоза метаболише у јетри - она користи АТП као извор енергије.
Смањење АТП-а у ћелијама повезано је са глађу, жеђу, повећаним уносом хране, успореним метаболизмом током мировања и повећаном апсорпцијом соли.
Доктор Ричард Џонсон, водећи истраживач са Медицинског факултета Универзитета Колорадо Аншиц, каже:
„Теорије које у средиште епидемије гојазности стављају метаболичке и прехрамбене покретаче, делови су слагалице обједињене једним последњим делићем - фруктозом. То је оно што покреће наш метаболизам да пређе у режим ниске потрошње и изгуби контролу над апетитом, а масна храна онда постаје главни извор калорија које подстичу дебљање”, објашњава Џонсон.
Откривање специфичних покретача настанка гојазности даје увид у могуће циљане третмане који би се на крају могли показати делотворнијим од лекова који се сада могу наћи на тржишту.
Велики део истраживања на које су се научници базирали, спроведено је на мишевима, што представља ограничавајући фактор када је у питању одређивање како би се ове хипотезе могле применити на људе.
