ЖЕЛЕЛА ЈЕ ДА ПОСТАНЕ УЗОРНА ДОМАЋИЦА

Године 1956. Мерилин Монро се удала за Артура Милера. Во дећи холивудски секс симбол и једна од икона поп-културе педесетих година 20. столећа одабрала је за мужа познатог писца позоришних комада, носиоца престижне Пулицерове награде за књижевност за дело „Смрт трговачког путника”.

Несигурна, лепушкаста, млада девојка чија је каријера кренула са изгужваних креветских чаршава на којима је позирала нага 1949. године за календар „Златних снова” намењен мушкарцима, стигла је да буде партнерка у филму једном Лоренсу Оливијеу, да флертује са председником државе, да бодри америчку војску у тадашњој Кореји и да истовремено остане ускраћена за оно о чему је, као свака обична мала девојка одувек маштала: да има верног мужа, лепу децу и кућицу у цвећу.

Фотографије са прокаженог календара одвеле су је у Холивуд где је у почетку играла у лаким филмовима „глупу плавушу која је најлепша и најпаметнија када ћути”.

У фабрици снова обликован је њен имиџ, али било је потребно и мало школе глуме, због које је отишла у Њујорк у којем је срела Артура. Једанаест година старији од ње уливао јој је самопоуздање памећу, годинама, уверењима. У њему је, кажу, тражила оца кога никада није имала и ослонац који јој је, како у претходна два брака тако и у бројним авантурама, стално измицао. Узнемирен њеном неодољивом природном и спонтаном сензуалношћу, Артур је покушао да јој одоли, плашећи се да „живот по њеном неће бити истовремено и његов сопствени”. Са нежношћу јој се обраћао са „дете моје”, а она му је узвраћала са „тата”.

Венчали су се јуна 1956. године, он пун страха да ће њени емотивни захтеви бити погубни за његове креативне потенцијале. Мерилин је дала све од себе да крене путем супруге славног писца, мајке и поносне домаћице виле са базеном. Купили су кућу у Конектикату коју је Мерилин опремила са изузетним ентузијазмом у духу времена: модерне органске форме зачињене детаљима поп-културе, од жице и пластике, шарених стаклића, са ведрим патуљцима у врту и око базена.

Али, није јој се дало. Тек зачете трудноће завршавале су се спонтаним прекидима, што је до краја уздрмало њену неуротичну природу. Уз то је ишло и незадовољство Артура самим собом, коме је запретила озбиљна списатељска блокада. Током четири године брака објавио је само неколико кратких текстова, и поред великог броја рукописа није успео да заврши ниједан. Како то обично бива, настала су међусобна оптуживања, што је жута штампа, жељна сензација, здушно користила.

Страсти су биле задовољене, илузије разбијене. Он је утеху тражио у засебној соби, сам са писаћом машином, она у филмском студију, са другима, пред филмском камером. Њему је било жао јер је, боље од других, видео тугу у њеним очима. Иако јавно обожавана од милиона широм света и од таквих звезда као што су Ив Монтан, Френк Синатра и браћа Кенеди, била је захваћена вртлогом депресивних криза. Као да јој велики успеси као што су Све о Еви, Нијагара, Аутобуска станица, Принц и играчица, Неки то воле вруће... нису више ништа значили.

Од Артура Милера Мерилин Монро се развела јануара 1961. године и он се убрзо оженио са Инге Морат која се бавила уметничком фотографијом, са којом је добио ћерку.

Иако се поред филмова прославила и песмом Дијаманти су најбољи пријатељи жена, коју је певала у филму Како се удати за милионера, ови јој пријатељи нису правили друштво у недељама и данима пред крај живота. Дружила се са барбитуратима све више и све чешће, а после једног таквог дружења нађена је, у лето 1962. године, мртва у свом стану. Сама.

Ипак, остала је чудесно жива, ведра и пуна духа са својим плавим очима, дечјим гласом и провокативним ходом у својим филмовима, а невероватно рањива, ломна и несигурна у мемоарима свог мужа Артура Милера.

Арх. Радмила Милосављевић
www.dopisna-skola-ambijent.rs