Хималајски бор и храст лужњак

Поштујте и ослушкујте старо дрвеће у граду, поручује уметница и продуценткиња Кристина Влаисављевић, ауторка видео-изложбе „Београд – заштићена подручја”, којом је у галерији „Сингидунум” обележено 75 година Завода за заштиту природе Србије. На видео-приказима старог заштићеног дрвећа, како је публика могла да види, Кристина нас упућује да додирнемо његову кору и комуницирамо с природом. Такође, да поштујемо и младо дрво којем треба „три до десет година да се навикне и уклопи у природу”.

Видео-радови „Платан”, „Тиса”, „Гинко” и „Храст” у фокус стављају четири одабрана заштићена стабла у Београду, кроз које она евоцира митове и веровања о дрвећу, уткана у прошлост наших предака.

„Ова предања су нити које спајају људе и просторе кроз време”, објаснила је.

„Приче из прошлости преносе знање о вредности дрвећа и стварају осећајни однос према природи, из којег настаје и одговорност да ове вредности нашег града сачувамо. У композицији градског предела, природне лепоте, какво је ретко и старо дрвеће, осим еколошког значаја, неодвојиве су од урбаних, историјских и културних симбола”, како каже.

Динамика савременог градског живота, међутим, доводи до губљења контакта с природом, јер човек заборавља да застане. Тако, додаје, занемарујемо једну од суштинских људских потреба, да будемо у комуникацији с природом.

„Успорите, у градској вреви осмотрите понекад природу око себе, посветите који минут додиру коре дрвета, помислите да сте му захвални за његов хлад и звук птица у крошњи”, поручује.

По речима Бранке Вујовић, извршне директорке Завода за заштиту природе Србије, прво заштићено природно добро у Београду су четири примерка хималајског бора која су проглашена за споменик природе 1949. године. Значајно благо главног града је и храст лужњак на Цветном тргу, који представља остатак аутохтоних храстових шума. Оне су се, каже, некада простирале на данашњем потезу од Цветног трга до парка „Мањеж” и Славије. Лужњак је и најстарије заштићено стабло у граду.

„У форми видео-радова о заштићеним подручјима, с нагласком на посебне примерке дендрофлоре, с ауторком смо скренули пажњу на наше природно благо,  приказом етнолошких тумачења светских и старословенских предања и митова о дрвећу”, рекла је директорка Завода за заштиту природе Србије.

Посетиоци су са слушалицама на ушима пратили видео-пројекције, као четири приче које су се понављале током целе изложбе.

Загрлите дрво

Уметница Кристина Влаисављевић завршила је продукцију на ФДУ. Уједно је менаџерка у култури, продуценткиња позоришта и радија. У форми приповести, бави се предавањем о светској митологији, као и о културном и природном наслеђу Србије. Како каже, тренутно је на едукацији за телесног психотерапеута. Дрво које загрлите, додаје, пренеће вам своју животну енергију.

Од жира до храста

Где год нађеш добар жир ти га посади, мото је упутства за садњу храста, које је уз чинију његових малих плодова било део изложбе. Како се у упутству наводи, важно је да жир буде здрав, без црва и рупа, а ако се одваја од капице, спреман је за садњу. Такође, да се посади у појединачне и дубоке саксије, не плиће од 18 центиметра, како се корен не би издеформисао. Треба га положити водоравно и прекрити слојем земље не мањим него што је дужина жира. Период од почетка октобра до новембра најбољи је за сакупљање семена храста, а у марту се биљка пресађује у већу саксију, у мају износи напоље и на јесен се планира садња. Показатељ да је мали храст спреман да се посади јесте да је биљка висока 10–15 центиметра, да корен вири испод саксије или ју је разбио.