Спојила таленте за музику и односе с јавношћу

И концерт за бицикл и балоне на програму је Београдске филхармоније од како је њен пи-ар Јелена Милашиновић, бивша професорка клавира, али популарни садржаји никада нису ишли науштрб квалитета једног од најбољих светских оркестара

Дипломирала је клавир, била и професор на Академији, а онда се определила да постане стручњак за односе  с јавношћу, како би класичну музику приближила што широј публици. У томе је успела, а доказ су бројне награде које је добила и стручна усавршавања из области комуникологије. Недавно се нашла међу 25 лауреата из целог света престижне интернационалне награде „Про ПР Глоб” чији су добитници из најразличитијих области, од уметности до банкарства и корпоративних послова.

– Иако је за мене музика била прва љубав, временом сам осетила да је то херметичнији начин изражавања. Почела сам да размишљам другачије, да  приређујем културне догађаје, тако да музику приближим широј публици –  каже Јелена Милашиновић, менаџерка комуникологије Београдске филхармоније и истиче да је велику улогу у овом преокрету одиграо бивши директор ове установе Предраг Тасовац.  Он је још почетком 21. века почео да уводи новине, да на другачији начин комуницира с публиком. Препознала је тај Тасовчев бренд и њена жеља да ради у Београдској филхармонији се кроз одређено време и остварила, спојивши тако два своја талента, за музику и за односе с јавношћу.

То превођење једног језика у други резултирало је низом специфичних, популарних догађаја у којима су главни актери виртуози Београдске филхармоније. Они се понекад нађу и у улози ди-џејева с класиком на репертоару, умеју и да с Моста на Ади бодре маратонце, да свирају на отвореном пред више десетина хиљада људи, одржавају сада већ традиционалне новогодишње концерте на „Коларцу” за које већ сада почиње распитивање. Увели су и циклус више новогодишњих концерата за јулијанску Нову годину, кинеску, исламску и јеврејску. Своје умеће користе и за најнеобичније теме којима изненађују публику па се тако на програму нађе и концерт за бицикл, гајде и балоне... са свим ефектима који су за публику и смешни и симпатични.

Ето колико комуникологија значи и у музици, па Јелена Милашиновић може с поносом да каже да је захваљујући и њеном раду филхармонија пронашла најбољи пут до публике, а да при томе није силазила с уметничких висина.

– Ако немате врхунски квалитет, не можете да трајете. Давно смо превазишли границе наше земље и региона, ми смо светска класа оркестара –  додаје наша саговорница.

Јелена је рођена је у Београду, у Косовској улици, ту је проводила детињство, ишла у две школе, музичку „Др Војислав Вучковић” и основну „Дринка Павловић”. Родитељи су је учили да уме да дели, да воли људе и да буде добар пријатељ, и свему другом што се ценило осамдесетих година прошлог века.

Почела је да свира клавир као дете. Таленат је наследила од деде који је свирао неколико инструмената, али је по професији био судија Врховног суда. Сећајући се дана у музичкој школи каже да ју је чувена професорка  Оливера Ђурђевић усмерила ка академији. На студијима најјачи утисак оставио је композитор Милош Петровић, који је предавао камерну музику.

– Имала сам лепо детињство, али не и младост какву сам очекивала. Желела сам да путујем с ранцем на леђима, да обилазим Европу и свет, али стигле су деведесете, ратови и санкције – каже Јелена.

 Уместо путовања уписивала је курсеве за стране језике. Језици су јој постали простор слободе и нових сазнања. Енглески, шпански, француски, италијански које сада говори перфектно, тада су јој били замена за путовања. Веровала је да ће једнога дана моћи да обилази градове и места другачијих култура и то време је дошло почетком 21. века. Италија Француска, Шпанија Португал, Британија... Упознавала је људе из целога света, другарицу из Барселоне упознала је у Венецији, друга из Лондона у Паризу, осетила је шта значи глобални свет, као што је и музика универзална, као и кућа у којој ради.

– Мој отац ме је звао и питао „Сине, јел’ имаш кључеве града?”, што је значило, да ли сам освојила и видела све што сам желела – каже саговорница „Магазина”.

Воли да је увек активна, да испробава нешто ново, а један од таквих излета у непознато било је и трачање полумаратона. За њу је то данас и једно од најлепших искустава које је имала.

Кад трчите, град видите из другачије визуре, та радост и срећа доласка до циља за мене је увек била фасцинантна. Трчала сам кроз булевар, кроз Врачар, Земун, Нови Београд, а публика је увек реаговала различито. Земунци су ми били најсрдачнији у бодрењу, али сва та разноликост имала је пуно шарма и донела ми је лепу и несвакидашњу размену енергије, па и комуникације, као да вас цео град слави, такав је осећај. Зато планирам макар још један полумаратон, само ако ми дозволе, каже Јелена Милашиновић.

У слободно време слуша Малера, Шостаковича и Рахмањина, воли и соул, а идол јој је Дамир Урбан, савремени уметник са својим алтернативним звуком који подсећа на класику. Не крије ни интересовања за моду и дизајн и све што свакодневицу чини мање баналном него што у стварности она јесте.

Радује се будућности која долази, а у којој је планирано и пресељење филхармоније из старог дела града у  Нови Београд, поред Палате Србија, где се сада одржавају концерти на отвореном. Филхармонија ове године слави и стоти рођендан, а обележавање је почело још у јуну и до сада је одржано неколико значајних догађаја, а јубиларна сезона потрајаће до новогодишњих концерата. Пуно изазова за Јелену, доста простора да испољи креативност и да помогне да Београдска филхармонија што боље комуницира са својом публиком не спуштајући се с уметничких висина.

Концерти за бебе

Један од програма Београдске филхармоније који је добио награду за комуникацију су и концерти за бебе, који се одржавају три пута годишње.

Цео хол се тада претвара у паркинг за колица, а испред бине на којој је постројен комплетан састав оркестра бебе се пропињу да виде музичаре, да ослушну инструменте, гучу, изражавају задовољство на себи својствен начин... Осим родитеља неретко концертима присуствују и маме труднице. До сада су најмлађи посетиоци концерата мали Стефан са 23 дана и Чарна са 26 дана.

Наравно, програм је добио бројне награде јер је на прави начин дошао до публике, а виртуози престижног оркестра свирају и за предшколску и школску децу.

– Ми апелујемо на родитеље да што више пусте децу да се препусте музици. Репертоар смо прилагодили узрасту, па најмлађи могу да чују и како неки инструмент имитира животињски глас. То је благотворна музика и за пренатални период, ни прегласна ни агресивна, већ умирујућа и ритмичка, Морам да кажем да је то била идеја Предрага Тасовца, а ми смо је здушно наставили као и концерте на отвореном на београдском Ушћу – каже Јелена Милашиновић.

Веридба пред филхармонијом

Музичари Београдске филхармоније увели су праксу да за Београдски маратон својом музиком бодре тркаче на пункту на Мосту на Ади, који се налази на петнаестом километру трасе. Много је лепих доживљаја, догађаја за препричавање јер су такмичари одушевљени и труде се да на себи својствен начин узврате пажњу и ангажман који се организује специјално за њих.

Тркачи почну да диригују, машу нам, имитирају свирање на инструментима, аплаудирају. Свет спорта и музике је сличан, велика су одрицања да би се постигли врхунски резултати, али је велика и награда и унутрашња сатисфакција. Један од најлепших призора који сам видела био је када је један такмичар клекао испред цуре и верио је. Младић је чуо да ће свирати филхармонија и досетио се да ту на мосту запроси своју изабраницу. Ја сам трчала за њима да им узмем контакте, а онда сам им поклонила циклус концерата за заљубљене, на које су редовно долазили. Следеће године су ме још једном изненадили када су дошли и на концерт за бебе, прича наша саговорница.