Глумица са ставом
Једна од најпознатијих француских глумица рођена је у уметничкој породици. Отац Жан-Мари Бинош зарађивао је за живот као скулптор и редитељ, док се мајка Моник Сталенс бавила глумом и предавањем књижевности, а такође је била посвећена развоју школског позоришта.
Родитељи су се развели када је Жилијет имала четири године. Отац се преселио у Јужну Африку, а мајка је много више бринула о својим уметничким амбицијама него о одгајању деце. Зато су се убрзо Жилијет и њена сестра Марион нашле у школи-интернату, а све празнике су проводиле код баке и деке по мајчиној линији. Недостатак родитељске бриге имао је снажан утицај на девојчицу, рано је сазрела и постала самостална.
У тинејџерском периоду почела је да је интересује глума, па је наступала у школским представама да би након средње школе уписала Национални конзерваторијум драмских уметности у Паризу на којем се није дуго задржала јер јој се више свидело да почне да гради глумачку каријеру уместо да учи.
Али, њен пут до славе био је трновит. У почетку, нико није желео да повери улогу амбициозној девојци. Једном је одбијена јер је чекајући на аудицију стајала у ходнику и гледала плакат филма који режисер није волео. У ишчекивању правих улога Жилијет је радила на каси у супермаркету због чега се касније шалила да је тамо могла да направи сјајну каријеру.
А онда је добила малу улогу у филму Жана Лика Годара и то краткотрајно појављивање у остварењу тако великог режисера било је довољно да други редитељи обрате пажњу на младу глумицу.
Прави филмски деби имала је у политичкој драми „Либерти Беле” из 1983. који је приказан на Канском фестивалу. Пет година касније добија прву велику улогу у филму „Неподношљива лакоћа постојања” Филипа Кауфмана. Партнери су јој били Лена Олин и Данијел Деј Луис. Филм је номинован за „Оскара” и „Златни глобус”, Биношовој су прорицали холивудску славу, али је она одлучила да одложи међународну каријеру и вратила се снимању у француским пројектима. А онда су уследиле улоге у остварењима „Кобна веза” где јој је партнер био Џереми Ајронс, па прва сарадња са Рејфом Фајнсом у „Орканским висовима”. Следи рад на филмској трилогији Кшиштофа Кишловског „Три боје”. Због снимања у драми „Три боје: плава”, одбила је позиве да глуми у филмовима „Парк из доба јуре” и „Шиндлерова листа”, али је једном приликом изјавила да никада није зажалила због тога.
Потом долази улога у филму „Коњаник на крову”, а онда поновна сарадња са Рејфом Фајнсом у „Енглеском пацијенту” и њен први и једини „Оскар”.
Жилијет Бинош је још једном номинована за ову награду, за улогу у филму „Чоколада” у којој је сарађивала са Џонијем Депом, Алфредом Молином и Џуди Денч.
Француска оскаровка и даље наставља да одушевљава публику својим новим улогама попут најновије у љубавној драми Клер Денис „Both side of the blade” чија премијера је била прошле године на 72. Берлинском фестивалу.