Ко „штелује” километражу аутомобила

У Србији, 12,9 одсто свих возила има преправљену километражу, а 37,8 процената је било оштећено

(Pixabay)

Километража аутомобила је вероватно прва ствар коју купци примете приликом тражења половног возила. На крају крајева, укупан број пређених километара може указивати на ниво трошења и хабања аутомобила. Будући да старији аутомобили имају већу километражу, често долазе са промењеним бројачем километара и скривеним оштећењима, што је честа пракса међу преварантима који желе да продају истрошене аутомобиле по вишим ценама.

У Србији, 12,9 одсто свих возила има преправљену километражу, а 37,8 процената је било оштећено. Истраживање спроведено од стране компаније за аутомобилске податке карВертикал у 14 европских земаља открило је да што је аутомобил старији, веће су шансе да му је километража намерно преправљена.

Аутомобили старости 10-20 година у Србији имају највећу шансу да им је километража намерно преправљена.

Аутомобили произведени 2004. године имају просечно враћану километражу од 77.762 километара, 2013. године – 65.250  а 2010. године – 67.079 километара. Генерално, купци новијих аутомобила мање су подложни преварама везаним за километражу.

„Прекретница у Србији је 2016. године када је удео возила са преправљеном километражом пао са 13 на 9,1 одсто у 2017. години. Ако је аутомобил произведен после 2017. године, ризик од добијања возила са измењеним бројачем километара је мањи. Међутим, како ти аутомобили буду старији, вероватно ће им се километража преправљати како би се очувала њихова вредност”, објашњава Матас Бузелис, аутомобилски стручњак компаније карВертикал.

Аутомобили произведени између 2007. и 2016. године имају највише оштећења у Србији. Најгора ситуација је код аутомобила произведених 2013. године. Аутомобили старости 5-10 година чине 50,3 одсто свих провера историје извршених у Србији на царВертицал платформи, што значи да возачи траже новије возила.