Крузери испод Калемегдана и код Голупца

У гужви на београдском Пристаништу прошле недеље, ретко смо могли да чујемо наш језик, чак и у популарним градским кафићима Бетон хале. Уморни од двонедељне пловидбе и пристајања у речним лукама Будимпеште, Беча и Братиславе, амерички туристи пробудили су се се на једном од крузера, који се у луци смењују, с погледом на Калемегдан с једне и најмодернија здања Београда на води, с друге стране исте обале. Уз додатак водича да је на обали преко пута Нови Београд, сведочанство архитектуре из доба социјализма и увод у савремени развој. То им је, како објашњава седамдесетчетворогодишњи Џон Севиџ, дало вољу да се хитро растрче по пристаништу, фотографишу патријаршију и Велике степенице, али и спреме се за обилазак града.

„Највише ме интересује да видим Кућу цвећа где је сахрањен председник Тито који је део успомена из светских збивања које и ја носим. Интересантно је да су на његову сахрану дошли државници целог света и да је добијао од њих поклоне које бих волео да видим у том музеју. Овде смо само један дан и за то време стићи ћемо да обиђемо и оближњу тврђаву Калемегдан и ако стигнемо, нешто да купимо у главној (Кнез Михаиловој) шетачкој улици”, прича.

Четрдесетогодишња Хајла Бејлис додаје да она о Титу не зна ништа, али да је чула да је најастарија улица Скадаралија „у којој још има калдрме, домаће музике и специјалитета као што су ћевапи и ракија”. После ручка, обићи ће и продавнице сувенира и „искулирати”до поласка брода уз кафу поред реке.

Према подацима Агенције за управљање лукама, у прошлогодишњој наутичкој сезони у главном граду забележено је 551 пристајања са 55.000 путника, а ове је до 1. септембра забележено 397 пристајања са већ 50. 845 путника. По оквирним статистичким подацима до лета, број пристајања био је већ око 4,5 одсто већи, а број путника порастао је чак за 44 одсто. У Туристичкој организацији Београда кажу да највише „крузерских” путника има из Немачке. Ханс Милер (60) ког смо, такође, на Пристаништу Београд срели, журио је да види Народни музеј и обиђе Цркву Светог Марка о чијој велелепној градњи је читао. Наравно, додаје, и да проба неко од наших домаћих ручно рађених пива.

Како нам је пи ар ТОБ-а Јелена Станковић рекла, осим великог броја Немаца и америчких путника на крузерима има поприлично и швајцарских и скандинавских туриста. Туристи све више генерално стижу бродовима, како из окружења, тако и из далеке Канаде, такве посете трају углавном један дан и део су седмодневних до двонедељних крстарења. Страни туристи који се на речним путовањима довезу до  Београда углавном су старије животне доби.

Очекује се да ће  главни град следеће године тек бити преплављен бродским туристима, пошто је пре неку недељу отворено и међународно пристаниште у Земуну, у ком је последњи инострани брод пристао четрдесетих година 19. века. Том приликом оцењено је да је „пристаниште у Земуну показатељ да Србија иде великим корацима напред у крузингу”. У београдској туристичкој организацији очекују да ће они који овде пристану бити заинтересовани да виде кулу Гардош, Николајевску цркву, Земунску тврђаву и Кеј. Али, и да ће волети да чују музику у неком од ресторана поред реке или посматрају једноставне земунске аласе и чамце, што им је у свету одавно недоступно...

Србија трећа на дунавском пловном путу

Београд као наша главна речна лука јесте привукао највише странаца, али за њим не заостају много Нови Сад, Голубац и Доњи Милановац, градови у које иде и велики број домаћих туриста бродом, како кажу у Туристичкој организацији Србије. Углавном бродови пристају у градовима у којима имају и програм обиласка. Спорадично, без туристичког програма, стају у Кладову и Великом Градишту. У нашој земљи је прошле године пристало скоро 1.500 крузера са 135.000 путника, а ове је већ на крају августа било 122.000 путника, што значи да је број заинтересованих за разгледање Србије са реке порастао скоро за трећину. У априлу је још забележено да је у укупном броју страних туриста свих врста било највише Руса, који су такође почели да крстаре нашим рекама. Стигао је први брод и у пристаниште у Сремској Митровици, а четири крузера пристала су  у Смедереву. У Голупцу нам се хвале да процењују да ће ове године бити око 22.000 посетилаца тврђаве који су приспели Дунавом. У Тврђави Голубачки град кажу:

„Туристичке програме припремају за бродове агенције преко којих путују. Сви туристи, по досадашњој пракси, на крузерима спавају, а осим у великим градовима, на храну и пиће ван бродова троше само ако је то програмом предвиђено, као што је, рецимо, често у плану ручак у Капетан Мишином брегу, где под дрветом једу домаћу храну посматрајући са брежуљка Дунав... Приход који ови туристи доносе је, уствари, новац прикупљен од плаћања везова, улазница и и посебних програма,  као и од куповине сувенира”, одговорили су на питања о приходима.

„Имајући у виду да је Србија земља изузетних наутичких потенцијала, пре свега захваљујући двема међународним рекама које кроз њу пролазе, Сави и Дунаву, Влада Србије и Агенција за управљање лукама, у циљу изградње наутичке инфраструктуре, интензивно раде на унапређењу крузинга у Србији”,  каже директор Агенције за управљање лукама Вук Перовић. Најављује и да ће држава више улагати у превоз рекама, а да је Агенција у претходном периоду уложила новац и у изградњу међународних путничких пристаништа и у Шапцу и Раму. Планирано је да ова два пристаништа за бродове отворе врата до почетка следеће пловне сезоне. Отвориће се, коначно, тако пут за домаће речне линије између Сремске Митровице, Шапца и Београда. Заједнички пројектат Владе и Агенције „Запловимо Србијом” предвиђа изградњу марина, понтона  и међународних пристаништа, али и подстицање линијског речног и каналског саобраћаја.

Такође, развој свести грађана и општинских управа о економским и друштвеним предностима развоја наутике и повезивања са дунавским земљама. Планирана су у наредном перидоу  и прва улагања у изградњу марине у Великом Градишту и у развој речног саобраћаја и марина на траси од Смедерева до Кладова, а и у речна пристајања у Баноштору, Сремским Карловцима и Апатину.

По процени Агенције за управљање лукама, Србија је сада трећа земља у дунавском региону по броју туриста. „Прошле године смо престигли Румунију, а претходних година Хрватску, Словачку и Бугарску и сад смо се приближили Аустрији и Мађарској”, оцена је директора Агенције Вука Перовића.

Из Перуа на вожњу бродом кроз Београд

Цела Србије велика је за мене колико и град Лима у ком живим, а Београд је као њено предграђе, али – чаробно, рекла нам је Памела Матијас, туристкиња из Перуа, коју смо затекли на броду „Никола Тесла”, једном од најпознатијих превозника страних туриста у турама кроз главни град. Она и другарице замолиле су да их фотографишемо са Упћем у позадини. Атмиџа Селами из Истанбула каже да је претходно цео дан провео у истраживању Калемегдана. Са брода гледано, додаје,  они који су у Београд поново дошли после периода короне, виде колико је овај град „порастао”. Као архитекта додаје да би добро било да,ипак,  сачува свој „лик”. Мусен Перон из Енглеске добацује да је музеј „Никола Тесла”, назван као и брод, нешто најзначајније што је последњих година видела.

Стари речни вук Бранко Кресојевић, хвали се да је популарни брод са мајсторима лично правио када је одлучио да животом на реци замени каријеру организатора наступа и сцене популарних музичара као што су„Бјело дугме”. „Дип парпл”, „Смак”, али и Чола и Балашевић, сећа се. Брод са Теслиним именом стигао је и до Америке и Мисисипија, поносно истиче, али главни му је задатак да странцима представи наш Београд, као и Србију кроз коју вози путнике до Ђердапа. Љубав према нашој земљи и рекама пренео је и на сина Владимира који је данас потпредседник Групације за развој наутичког туризма при Привредној комори Србије. Захваљајујући овој групацији, каже, главни град је добио шест бродских пристана. Додаје да се кроз Београд рекама возе све више Мексиканци, Кинези и Израелци.

Пристаниште у Земуну као пети аутопут

За градњу земунског пристаништа Министарство туризма и омладине издвојило је 80 милиона, а Агенција за управљање лукама 50 милиона динара. Председник општине Гаврило Ковачевић оценио је да ће оно помоћи саобраћајној инфраструктури општине, јер кроз њу пролазе аутопутеви за Нови Сад и Загреб, као и аутопут „Милош Велики” и на траси је пруге Београд-Будимпешта. „Дунав и ново пристаниште су сад пети аутопут на који се Земун наслања”, казао је.

Седам пристаништа на Дунаву, два на Сави

Недавно отворено Земунско пристаниште је седмо у Србији на Дунаву, а  Сремскомитровачко је друго које, осим београдског, имамо на Сави. Осим у Земуну, дунавска пристаништа засад имамо у Новом Саду, Костолцу, Смедереву, Голупцу, Доњем Милановцу и Кладову.