Стрпљење и отворени разговор помажу
Свако ко жели да помогне особама с поремећајима у исхрани, упушта се у емотивну захтевну ситуацију, јер је тешко дуго гледати нечију патњу, а излечење је неизвесно
Због сталне трке за што бољим изгледом, по угледу на лица с насловних страна часописа, данас су чешћи поремећаји у исхрани. Ово може бити и пролазна фаза у нечијем животу, али може оставити и последице по здравље. У овом другом случају можемо говорити да је посреди неки психолошки конфликт у самој личности, по правилу емоционалне природе, који доводи до поремећаја у исхрани. На мети су најчешће млађе особе и то женског пола.
Иако је тачан узрок поремећаја у исхрани непознат, верује се да се они развијају из комбинације биолошких, психолошких и социокултурних фактора. Сви ови поремећаји утичу негативно на физичко и психичко здравље и без помоћи стручњака не могу се излечити. Многи од њих су невидљиви за околину и породицу оболелог, што додатно повећава ризик од озбиљних здравствених проблема.
Ни хир ни лични избор
Анорексија је болест где долази до великог губитка телесне масе због намерног драстичног смањења уноса хране. Овај поремећај се јавља у 0,5–3,7 одсто популације, у 90 одсто случајева код жена, обично у тинејџерском добу, али и касније. Особа има измењену слику о себи и опседнута је витком линијом. Код овог поремећаја јавља се екстремни губитак апетита и телесне масе. Свега половина оваквих пацијената врати се у нормалан живот, трећина остаје хронично болесна с периодима погоршања и уз честе хоспитализације. Смртност од анорексије креће се и до десет одсто, показују научна истраживања.
Булимија је поремећај код којег пацијенти опседнути својим изгледом уносе знатно веће количине хране од уобичајених, а затим изазивају повраћање уз интензиван осећај кривице и стида. Они користе препарате за мршављење, лаксативе и диуретиле.
Један од честих поремећаја је и синдром ноћног преједања. Оболели прескачу дневне оброке, а ноћу једу, и последица тога је гојазност.
Ову групу поремећаја прате бројне заблуде. Рецимо, да су пролазног карактера, ствар личног избора или неки вид хира који особа испољава. Многи верују да особа која пати од типичне форме анорексије нервозе може једноставно почети „нормално” да једе или да особа која пати од булимије нервозе може одлучити да престане с епизодама преједања и присилних пражњења.
– Оваква мишљења су далеко од истине и могу бити од штетног утицаја, с обзиром на то да се ради о групи комплексних, менталних поремећаја који имају високи степен смртности, други по реду од свих психијатријских дијагноза. Због тога је од изузетне важности или почети са самосталном едукацијом или пронаћи стручно лице које се бави овом тематиком и заказати једну психоедукативну, информативну сеансу како бисте од психолога или психијатра добили потребне информације о различитим врстама и типовима поремећаја исхране, њиховој симптоматологији, узроцима, као и току и прогнози поремећаја и опцијама лечења – каже психолог Маша Стеванић.
Наша саговорница истиче да је важно охрабрити особу да потражи стручну помоћ уколико већ није у процесу лечења.
Без осуде и критике
С чланом породице, партнером или пријатељем о том треба да се поприча без осуђивања или критиковања. У супротном, неће бити позитивних ефеката.
– Треба избегавати коментарисање физичког изгледа те особе, пошто су ови поремећаји прожети осећањима стида и кривице. Поремећаји исхране временом могу довести до повлачења особе из друштвених активности и то води у самоизолацију и напредовање болести. Покушајте да иницирате контакт и организујете заједничко време и активности које би биле обострано пријатне – саветује Маша Стеванић.
Особа која жели да помогне особама с овим поремећајима мора да се наоружа стрпљењем, али и да буде свесна да се упушта у емотивну захтевну ситуацију. Јер, бити директно суочен с нечијом патњом, поготово у дужем временском периоду, може бити емоционално изазовно и за онога ко у најбољој намери жели да помогне.
