Зашто је пропао рокенрол
Поникао међу Афроамериканцима и Латиноамериканцима, био је више од музичког жанра: стил живота настао у свету великих социјалних неједнакости. И у Београду обележено пола века од настанка овог правца
Хип-хоп многи виде као музички жанр, али он је много више од тога. То је и културни правац и стил живота, који се развио у историјском тренутку када су се јавиле велике социјалне неједнакости у Америци. А онда је та музика освојила младе и преместила се на улице широм света.
Овај музички жанр створен је пре тачно 50 година, када су, тада осамнаестогодишњи Клајв Кемпбел, познат као ди-џеј Кул Херц, и његова сестра Синди, одлучили да приреде забаву поводом краја лета у свом стану у њујоршком јужном Бронксу. И нису имали намеру да започну нешто ново, само да направе добру журку. Било је тако добро да је догађај на дан 11. августа у музици запамћен као тренутак рађања хип-хопа.
Бег од криминала и лошег друштва
Поникао међу Афроамериканцима и Латиноамериканцима, хип-хоп је врло брзо „запалио” цео свет, понајвише захваљујући ритму, другачијем, бржем приступу у музици, начину на који су се миксовале песме, а затим и кроз плес, графите, облачење...
Поводом пола века хип-хопа, у Музеју афричке уметности недавно је одржано предавање на којем су о овом феномену говорили Александра Гачић, кустос, која је дипломски и мастер рад одбранила на тему уличног плеса и конструисања аутентичности у хип-хопу, и Слободан Спалевић, плесач, ди-џеј и историчар хип-хоп културе.
„Хип-хоп је био бег од криминала и лошег друштва. Одувек је било оних који су слали и добре и лоше поруке, али ја сам одувек окренут оном добром и таквих је било много кроз историју хип-хопа. То је постала култура, уметност и начин изражавања. После Америке, ширио се на све континенте, а најпре у Европу и то у Енглеску, Француску, па Немачку”, подсетио је Спалевић.
„Хип-хоп је америчка имигрантска и глобална прича – припада свима”, поручивао је касније ди-џеј Кул Херц.
Оно толико другачије пристигло с хип-хопом био је ритам пуштања музике. Иновације које је младић, пореклом с Јамајке, показао у начину пуштања плоча унеле су новине у музичку сцену тог времена.
Правио је паузе, секвенце у пуштању музике и приметио да се младима највише свиђа такав ритам. Музику је пуштао с две плоче и то је постало популарно, објаснио је Спалевић.
Осим диџејинга, музику је пратио и плес, специфичан по својим покретима. Брејкденс карактеришу атрактивни, брзи покрети, на граници немогућег.
Брејкденс као олимпијска дисциплина
Оно што је занимљиво, а што је мало ко могао да претпостави да ће се десити јесте да ће на Олимпијским играма наредне године у Паризу брејкденс постати такмичарска спортска дисциплина!
Спалевић с једне стране то оцењује као добру вест, јер ће хип-хоп бити још видљивији, али се прибојава да ће можда изгубити артистички потенцијал, пошто ће се третирати као спортска дисциплина.
О музици у музеју, зашто да не?
Музеј афричке уметности само је на први поглед необично место да се одржи предавање о музици и окупе поклоници хип-хопа. Учесници скупа су подсетили да у Загребу већ постоји музеј посвећен новом валу, музичком правцу који је обележио сцену осамдесетих у државама некадашње Југославије, као и да је у плану да ускоро буде отворен и музеј посвећен само хип-хопу.
„У Музеју афричке уметности још од прошле године имамо активности посвећене хип-хопу. Постоје радионице плеса за децу и то је сјајан начин да ову културу приближимо онима које то и занима”, рекла је Александра Гачић.
