Колажи као виц
Пољска песникиња и нобеловка Вислава Шимборска од исечака из новина правила је мала уметничка дела и као дописнице слала их пријатељима. Сада су оне изложене у галерији-књижари у београдском Чумићевом сокачету
Колажи прављени од исечака из новина и магазина пољске песникиње и нобеловке Виславе Шимборске окупили су, упркос олујном и претоплом времену, велики број заинтересованих испред књижаре „Трећи трг” у Четврти дизајна, у Чумићевом сокачету. После отварања изложбе поводом стогодишњице од ауторкиног рођења и тумачења њених занимљивих осврта на свакодневне појаве, читали су се стихови песама Шимборске, уз звуке мелодија с њеним стиховима. Изложбу је отворио пољски амбасадор Рафал Перл, истичући да је Шимборска најзначајнији од четири пољска нобеловца. „Велика интелектуалка свог времена била је и мајстор колажа који, као и њене песме, садрже иронију у осврту на стварност, духовитост коју је показала и испричавши виц шведском краљу на додели Нобелове награде. Пољска је на њу поносна и зато што је од новчане награде уз ово признање основала фонд за помоћ неафирмисаним писцима, оставивши им на коришћење и стан који је добила у родном Кракову. Била је пољски амбасадор културе”, како је испричао.
Ауторка поставке и графичка дизајнерка Драгана Николић истакла је да колаж Шимборске подсећа на добар „хаику виц”.
„Виц, мало замашћен, мало црнохуморан и непријатан, политички некоректан, затекне нас тако гротескан, апсурдан, врцав, можда неразумљив, па тражимо објашњење, не смејемо се, али загрцне нас”, изнела је свој приказ.
„Ја, на пример, не умем да испричам виц, али умем да препознам шта је добар дизајн и шта има тај графички квалитет који се може користити за дизајн. А то Виславини колажи свакако имају. С наслеђем пољских плаката од средине и с краја 20. века, они су муњевити преносилац поруке, како је то и у графичком дизајну. Њен језик је јасан и бритак и у књигама и у колажима”, каже Николићева.
Уредник издавачке куће „Трећи трг” Дејан Матић захвалио је Бисерки Рајчић и Петру Вујчићу на томе што су преводили антологије песама књижевнице и на помоћи у приређивању књиге изложене поводом сто година од њеног рођења.
Бисерка Рајчић напоменула је да Шимборска „плени” јер је, упркос тешком животу у породици која је Други светски рат провела у дворишту, и каснијем, кроз колаже приказала радост живота „као песникиња која се смеје себи у браду”. Будући скромна, није допуштала да се они излажу и објављују све до своје смрти. Рајчићева је открила да је Шимборска била љубитељка кича, ТВ серија, немог филма и дописница. После инспиративних вечера које је приређивала за пријатеље и писце у свом стану, она им је као дописнице слала колаже беле или беж боје, које је правила и као честитке.
Ова прича подстакла је окупљене у Чумићевом сокачету на једно слично, незаборавно дружење, у духу уметности.
