Златом обојена Источна Србија

Да није настао хит „Звиждук у осам”, мало је вероватно да би неко тако често помињао Кучево. У малој варошици на истоку Србије рођен је Ђорђе Марјановић, али то је тек један од разлога што се ово место уписало у значајне топониме наше земље.

Кучево је део непроцењиво богатог и атрактивног Хомољског краја.

Поједини списи наводе да се у време владавине Римљана Кучево звало Гудускум и да је представљало важан рударски центар, али постоји и траг да су му Словени касније променили име у Кучево.

Заштитни знак града је и једна од најзлатоноснијих река Европе, река Пек која тече кроз Кучево.

Експлоатација злата из речних наноса Пека почела је доласком Римљана – посебно у периоду владавине цара Хадријана, да би је у средњем веку наставили српски краљеви.

Испирање злата као занат

У другој половини 20. века прешло се на добијање злата индустријском прерадом руде бакра, док је експлоатација испирањем златоносног речног песка традиционалним начином готово потпуно замрла.

Данас то раде само заљубљеници у природу и старе занате. Живорад Јовановић један је њих и спада у ретке традиционалне испираче злата, који има лиценцу Министарства рударства и енергетике.

Живорад у разговору за „Магазин” каже да му је то хоби. Ради то као што би неко ишао на пецање и уживаo у боравку у природи. Он испирање злата представља као занат и вештину на разним манифестацијама и туристичким смотрама.

Каже да су људи махом одушевљени – до тренутка док им не објасни да је у питању изузетно тежак посао, јер се користе само крамп, лопата, испитак, вешерај и овчије руно.

За грам злата, прича, некада је потребно и годину дана рада, стрпљиво скупљање груменчића који се касније обрађују и тек као полуга продају Народној банци Србије.

– Има ту много труда и рада, али ја волим овај занат. Мене је мој деда Станимир свему научио, ја сам знање пренео сину Милошу, који ми некада помаже. Срећа у овом послу игра кључну улогу, али треба осетити и знати где да се забоде пијук. А потом на ред долази доста сати у води и копања и тешког физичког рада – наводи Живорад.

Кроз овчије руно

Открива и да је главна тајна открити први грумен:

– Када нађете првих неколико зрнаца, после иде све лакше, јер за почетак знате да копате на правом месту.

Пек јесте златоносан у великој мери, али су његове притоке далеко богатије.

– Највећи грумен злата који је ископан у овим крајевима био је девет грама тежак. Али, то је заиста реткост. Све почиње ручним испирањем песка. Када узмете густо овчије руно и кроз њега процедите песак, остаће само по који грумен злата ако га има, јер је оно теже. То је знак да сте на добром путу и тада почиње права потрага за сваким груменчићем – објашњава искусни испирач злата из подножја Хомољских планина.

Највећи багер на Пеку

Почетком 1930. године, у селу Нересница, акционарско предузеће у којем је краљ Александар Карађорђевић био већински власник планирало је интензивну експлоатацију злата и поставило је на Пеку највећи багер, по величини други у свету, одмах иза багера немачког краља у Индији.

Гигантски багер је прорадио 12. октобра 1934, само три дана после атентата на краља у Марсеју. Током деценија рада из Пека је извадио више од седам тона чистог злата.

Лична карта Кучева

Рељеф

Кучево се састоји из равничарског и брдско-планинског дела. Равничарски део обухвата Звишку котлину и јужни део Браничева, док брдско-планински део чине шумовити предели Звишких планина, Северног Кучаја и северозападни обронци Хомољских планина.

Реке

Пек је највећа река у општини Кучево, а његове највеће притоке су Железничка река, Бродица, Дубочка река, Гложана, Комша, Буковска река, Шевичка река, Кучајнска река и Раковобарска река.

Привреда

Најбоље услове за развој имају дрвна индустрија и индустријска прерада камена. Важна привредна грана овог краја је и пољопривреда, посебно сточарство.

Туризам

Овај крај је изузетно богат очуваним природним богатствима. Ту су пећине, шуме, чисти водотокови и минералне воде, занимљиви народни обичаји и манифестације с дугом традицијом, као и богато археолошко наслеђе.

Гастрономија

Мед, сир, качамак и јагњетина у Хомољу имају сасвим посебан укус због пашњака и шума багрема.