С косидбе и пливања у коронарну јединицу

Врућине, којих смо протеклих недеља били прилично поштеђени, све више притискају, па време све више постаје фактор који утиче на здравље.

Најтеже је хроничним болесницима, нарочито кардиоваскуларним пацијентима, али лекари на опрез упозоравају и млађе и средовечне особе, поготову када прецене своју физичку снагу, па неопрезно косе траву око викендице или за спорт изаберу најтоплији део дана.

Лето мења терапију

Професор др Арсен Ристић из Клинике за кардиологију Клиничког центра Србије подсећа да је у периоду великих врућина најважније за хроничне болеснике да се чувају наглих промена времена и да се не излажу појачаном физичком напору и пију довољно течности.

– Они обично пред лето када долази топло време ураде редовну контролу, јер је током летњих месеци потребно малчице прилагодити терапију. Ако нису мењали значајније телесну тежину, пацијентима кардиолози обично смање дозу таблета, а пред хладније време се терапија мало појача – објашњава наш саговорник.

Они који су закаснили да пред лето обаве контролу здравља срца не треба сами да смањују дозу лекова, већ у договору с лекаром.

– Пацијенти то могу да ураде и у дому здравља – подсећа доктор.

Свакоме прија промена средине и одлазак у бању, на море или у планинско одмаралиште, али др Ристић подсећа да ови пацијенти треба да избегавају велики физиолошки напор, нарочито првих дана.

– Ако је неко скоро имао инфаркт или му је пре краћег времена уграђен стент и осећа се добро, на мору, рецимо, не сме да се форсира и јуначи, плива до удаљеног острва, јер то може да се заврши трагично. Напор мора да буде прилагођен постојећој болести, терапији и годинама. Највећа опасност прети када се људи осећају добро, немају тегобе и прецене своје снаге и могућности. Срчани болесници, још поготову ако уз кардиоваскуларну болест имају и дијабетес, не осећају тегобе и онда их изненади изненадни срчани или мождани удар или им сувише падне крвни притисак. Дакле, важно је да се прате варијације у крвном притиску – упозорава др Ристић.

Он додаје да ове особе могу и треба да пливају, али полако и постепено, и не у најтоплијем периоду дана. Организму је потребно време да се навикне на напор и на топлоту.

Без претеривања у хлађењу климом

У ово доба године увек је актуелна тема и коришћење клима-уређаја, односно њихова корист или евентуална штета по здравље.

– За кардиоваскуларне болеснике пожељно је да бораве током врућина у климатизованим просторима, али не треба да буде сувише велика разлика између спољне температуре и оне у дому. Та разлика не треба да буде већа од пет, шест степени у односу на спољашњу температуру, дакле никакво претеривање. Није свеједно ни какав је тип климе, да ли су филтери чисти, да ли уређај влажи ваздух. Ко нема климу или ако је нерадо укључује, у реду је, ако је тако навикао и уноси довољно течности – каже др Ристић.

Црвени аларм

– Хронични срчани болесници би требало бар три пута недељно да мере притисак, јер је то начин да се прате варијације у крвном притиску, наравно и чешће када им није добро – каже др Ристић.

Кардиолог подсећа и да помоћ лекара без одлагања треба потражити када особа има бол у грудима који траје дуже од 15 минута, затим у случају јаке аритмије, када срце ради сувише брзо или када имају омаглице или губе свест .

– То је увек црвени аларм – упозорава професор Ристић. 

Коктел стреса, врућине и недовољног сна

Слабост, малаксалост, тромост, поспаност, презнојавање и потиљачне главобоље су знаци упозорења да ваља проверити вредности крвног притиска и потражити савет лекара. Ово важи и за млађе особе које се излажу опасном „коктелу” стреса, недовољног сна и врућина. Млади људи све чешће траже помоћ кардиолога.