Овде су се лечили српски краљеви

Најпре шетња пространим парком, а онда у каду с лековитом водом и блатом. Све то у Бањи Ковиљачи, пет километара од Лознице, увек добро посећеној, која одавно лечи многе тегобе: од коштано-зглобних и посттрауматских стања до кожних и гинеколошких. Природа је овде спојила све што је најбоље и најпогодније за здравље – парк на око 40 хектара, шуму, сумпорно и блатно купатило, неколико вила, архитектонских драгуља, истовремено чувара тајни прохујалих деценија и векова.

У Туристичкој организацији Лознице са задовољством ће вам препоручити места која треба походити у овом крају, остављајући бању за крај, као својеврсну „посластицу”. Она је сама по себи атракција, а најзаслужнији за њен развој је, по свему судећи, краљ Петар Први Карађорђевић. Долазио је он у ову бању да лечи костобољу у сумпорном купатилу грађеном од 1904. до 1908. које и данас носи његово име.

– Купатило су осмислили архитекте Драгутин Маслаћ и Владимир М. Поповић, а у њему се и данас могу видети јединствене подне плочице од енглеске керамике – подсећају лознички туризмолози. – Зграда је задржала оригинални изглед.

Хероји с Гучева

Из летописа се лако дознаје да је Бања Ковиљача окружена Дрином и планином Гучево, а због благе климе у њој можете боравити у свим годишњим добима. Бањски парк с фонтаном је симбол места, мада се овде највише долази због лековите воде и блата. То су значајне, али не и највеће благодети. Онај ко је себи зацртао пут под ноге, па у ово место дошао, пожелеће да прошета трим-стазом кроз букову шуму и да се надише чистог ваздуха којег, бар овде, има у изобиљу.

Домаћини ће вам скренути пажњу и на један од многобројних историјских белега – спомен-костурницу на Гучеву. Подигнута је у знак сећања на борбе вођене 1914. на Дрини. У њој су сахрањени посмртни остаци око 4.000 српских и аустроугарских војника. Била је то права рововска битка, позната и као „битка изнад облака”. Трајала је 55 дана и однела много живота с обе зараћене стране. Српски војници показали су невиђено херојство.

Ко воли пешачење, планинарење, параглајдинг, риболов, вожњу бициклом, моторима, квадовима, џиповима, све је то у бањској и туристичкој понуди. Они који су дошли због лечења, биће под редовним надзором лекара и осталог медицинског особља које ће одредити када и у којој мери треба да се препусте сумпоровитом блату и термо-минералној води, не би ли лечили коштано-зглобни систем. Лековито блато и вода дају добре терапијске ефекте код одраслих, али и код деце. За све који пате од реуматских болести, дискус херније, неуролошких и мишићних обољења или обољења периферних артерија и вена ту је Специјална болница за рехабилитацију. Савремена здравствена установа која се успешно бави рехабилитацијом и превенцијом.

Место престижа и гламура

Најлепши објекат у бањи свакако је Кур-салон, изграђен 1932. године у време владавине краља Александра Првог Карађорђевића. То здање, с дугом и турбулентном историјом, пројектовано је по угледу на слично у Бечу. Прве скице су урадили већ поменути Драгутин Маслаћ и Владимир М. Поповић, а наставили Јованка Бончић Катеринић и Николај Краснов, архитекта царске породице Романов. Коначни изглед добија ангажовањем архитекте Милана Минића. Својом аутентичношћу, историјским и декоративним стилом до данас је сачувало дух прошлих времена и раскошних балова.

Преживео је салон ратове и временска изобиља, више пута је обнављан, а последњи пут 2018. године. Да могу његови зидови би радо казивали о прохујалим временима и људима који су га редовно посећивали. Био је, пре свега, салон за забаву, место престижа и гламура, а у новијој историји важио је за стециште у којем су се преплитали уметнички, духовни и забавни садржаји, претварајући га у културно и култно место подрињског краја. Данас чува традицију, подсећајући на старе вредности и прошла времена, овога пута у новом руху.

С терасе Кур-салона поглед пуца на бањски парк. Великој дворани са 350 места име су наденули по свом задужбинару, краљу Александру. Идеална је за велике свечаности, а тек за балове... Постоји и салон краљице Марије, Александрове супруге, погодан за мање гламурозне прославе. После реновирања, здање је идеално за добро дружење и забаву.

Ко неће у Кур-салон, може да присуствује некој од бањских манифестација: фестивалу „ЛилаЛо”, међународној регати, фестивалу фолклора, сајму цвећа, краљевском карневалу, ликовној колонији, међународној изложби паса, обележавању Гучевске битке... Уздајте се, ипак, у овдашње природне благодети: воду, блато и чист ваздух. И у неки од националних ресторана с приступачним ценама. Имена не можемо да им помињемо, јер би се то схватило као протежирање и реклама, али их има дуж обале Дрине. А, река кô река: неумитно тече. Кад мало дуже седите на њеној обали, сигурно одмара душу.

СПОМЕНИК ГЉИВАМА

Недалеко од бањског парка је споменик посвећен гљивама, јединствен у Србији. На њему пише: „Најчуднијим бићима на планети без којих свет не би могао да постоји”. Споменик је подигнут у част Љубомира Вуксановића Барлеа, оснивача гљиварског друштва из Бање Ковиљаче.

ВУКОВ ЗАВИЧАЈ

Надомак Лознице су манастир Троноша и Тршић, родно место Вука Стефановића Караџића. И оно би, вероватно, доживело судбину многих напуштених српских села да није имало историјску срећу да се у њему роди реформатор српског језика. Етно-комплекс у Тршићу је уникатни музеј на отвореном у којем се одржава „Вуков сабор”, најстарија и увек добро посећена манифестација. Од атракција у овом крају вреди посетити Жеравијско врело, ботаничку башту „Рајска долина”, водопад „Скакавац” и неку од уређених плажа на Дрини.