Страх америчке оскаровке

Суштина система Константина Станиславског, руског глумца, редитеља и управника Московског уметничког позоришта, лежи у томе да је потребно схватити циљеве и методе превазилажења препрека ликова које глумци тумаче. Станиславски је осмислио и концепт „шта ако”. Наиме, тражио је од глумаца да се питају: „Шта ако би се ово мени десило?” алудирајући на проблем који је задесио лик. На овај начин се вежба да се и мисли као лик који се тумачи.

Лоренсова је признала да осећа нелагоду коју јој доноси Станиславски систем и то потпуно урањање у лик, чак и када не снима.

– Била сам јако нервозна ако сам морала да радим са онима који се придржавају овог система. Немам појма како да разговарам са њима… Још нисам видела тако мистериозан глумачки процес – признала је Лоренсова.

Испоставило се да је техника која је њој најближа она коју примењује Кристијан Бејл са којим је глумила у „Америчкој превари”. За ову улогу Лоренсова је, иначе, награђена „Златним глобусом” и номинована је за Оскара.

– Ишла сам из једне крајности у другу док нисам глумила са Кристијаном Бејлом. Када су камере биле укључене и сниматељска екипа спремна, отприлике десет секунди пре него што је почело снимање, он је почео да улази у улогу. Видела сам то и помислила: „Ово је вероватно добра идеја”. И сама сам почела тако да радим – испричала је глумица која је за улогу у филму „У добру и у злу”, када је имала само двадесет две године, овенчана Оскаром.

Нова комедија у којој глуми Џенифер Лоренс, „Девојка за све”, недавно је почела да се приказује у биоскопима.