На прагу кишног лета
Екстремно врелих дана, топлијих од 35 степени, биће мање него у претходна два лета, прогнозира Недељко Тодоровић
Народ, по оној старој изреци: „После кише, долази сунце”, ишчекује дуго, топло и суво лето.
Али, наш познати метеоролог Недељко Тодоровић најављује дуго, топло, кишно, речју нестабилно и нетипично лето, али заправо ништа што већ није виђено у нашем поднебљу.
И у јуну изнад 30 степени
– После кишног периода, трајао он неколико дана или неколико месеци, обично долази сувљи, али то није правило, јер зависи од многих процеса у атмосфери и активности сунца. С ове временске раздаљине не могу поуздано да тврдим да ће читаво лето бити сувље. Можда ће без кише бити само неки периоди – опрезно прогнозира Тодоровић који је крајем маја за наш лист израдио изгледе времена за ово лето.
Први летњи месец последњих година био је топао и прилично сунчан. Да ли ће бити и ове године такав?
– Очекујем нешто мање топли јун од оних у протекла два лета. У другој половини месеца биће осам до десет дана када ће температура скочити изнад 30. подеока. Већи део јуна, иначе најкишовитијег у нашем поднебљу, протећи ће у знаку нестабилног времена с честим пљусковима и грмљавином. А када је време променљиво, можемо да очекујемо и локалне непогоде с великом количином падавина, олујним ветром и градом, што је исто уобичајено за овај месец – истиче Тодоровић.
Јаки пљускови ће местимично условити бујичне поплаве на потоцима и речицама, превасходно у нижим пределима брдско-планинског дела Србије. Тодоровић каже да је само једном у последњих пет година јуни имао просечну температуру, а у преостале четири године био је натпросечно топао. И у последњих 35 година преовладавала су натпросечно топла лета за наше поднебље, тако да је и јуни, први летњи месец, често био веома топао.
Тодоровић наглашава да ће јули и август, два најтоплија летња месеца, највероватније протећи у низу натпросечно топлих дана, као што је то већ правило минулих година. Радује предвиђање да ће бити мање тропских или суптропских периода и да ће они трајати краће но претходних година.
– Екстремно врелих дана, топлијих од 35 степени, биће од шест до десет, што је мање него у претходна два лета, када их је било од 15 до 20. Иначе у просеку је екстремно топлих летњих дана пет. У Београду 2018. није било ниједног таквог дана, 2019. забележено је пет, а 2020. свега два дана. Очекују нас и повремена освежења с пљусковима и грмљавином, а местимично и невременом с олујним ветром и већом количином падавина.
Већ су одавно дате прогнозе предстојећег лета. Тако је објављена европска прогноза, па читав низ приказа лета на апликацијама. Чини се да никад више информација. Како да читаоци селектују све те прогнозе?
– Месечне и сезонске прогнозе губе поузданост у складу с повећањем дужине прогнозираног периода. Израђују је стручњаци разним методологијама и зато се разликују. Свима је заједничко да се неостварење повећава ако је прогноза детаљнија и ако се време прогнозира по данима. Зато је уобичајено да се прогнозирани метеоролошки параметри описују одступањем од просечних климатолошких вредности – објашњава наш саговорник.
Он примећује да медији често, уместо праве, уравнотежене прогнозе, издвоје неки детаљ, пренагласе његов значај и максимално га појачају епитетом „катастрофично”. Када се стварно догоди екстрем, који би требало да носи епитет катастрофе, он губи на значају и реалности.
За нас најпоузданији РХМЗ
Грађани којима је неопходна детаљна и, наравно, тачна прогноза спас од бомбастичних најава „судњих дана” и никад виђених временских катастрофа требало би да потраже у консултацији с Републичким хидрометеоролошким заводом (РХМЗ). Јер, на сајтовима и апликацијама постављају се прогнозирани параметри добијени из нумеричког модела, али без логичке контроле и завршне речи метеоролога прогностичара.
– Поред тога, сви бисмо морали да имамо на уму да се прогнозе у појединим детаљима не остварују стопостотно због просторних и временских одступања. То је посебно изражено код летњих пљускова и грмљавина када су облаци изоловани и релативно малих хоризонталних димензија, који се брзо развију, за пет до 10 минута ојачају и из њих почињу пљускови. Непредвидљиво је место њиховог настанка. Тек када се уоче радарима и сателитима могуће је оценити њихову снагу, путању, кретање и трајање. Због тих и многих сличних потешкоћа у прогнозирању времена прибегава се вероватноћи остварења – појашњава Тодоровић.
