Пут на Килиманџаро
Експедиција кроз вруће равнице, од подножја до снежног, највишег врха Африке трајала је шест дана
Поноћ је. Не види се прст пред оком, умор сустиже. Хладан ваздух је свуда, али и доза ишчекивања. Кратак предах у шатору, па даље у најважнији подухват. Освајање Килиманџара. Два сата чудног пута, успона, наизглед неповезаног мумлања водича, шаптање „можеш ти то”, „одлично ти иде”, „још мало и стигли смо”.
Овако Ивана Блечић описује последње метре на путу до највишег врха Африке, Ухуру, који се налази на 5.895 метара надморске висине. За „Магазин” прича како је стигла до идеје да се упусти у необичну експедицију.
Осам месеци припрема
Све је почело у друштву с којим је заједно са супругом проводила активан одмор у природи
– Досадили су нам једноставни изласци, били су нам потребни изазови. Једног дана неко је само набацио предлог да кренемо на Килиманџаро и сви смо се сложили да је то сјајна идеја. Желела сам да у томе учествујем иако се пре тога нисам попела ни на Авалу! Негде сам прочитала слоган „изгуби се у природи да би пронашао себе”. Планинарење пружа могућност да се градимо и ментално, духовно, и физички, да упознамо себе – каже Ивана.
И убрзо су почеле припреме. Осам месеци екипа се пењала по планинама широм Србије и Бугарске, а 2021. година била је одређена за реализацију плана.
После више од 15 сати пута, Ивана је дотакла тло Африке. Одмах је знала да се налази у потпуно другачијем свету, нимало познатом.
Чим су стигли упознали су се с водичима, који су им били снажна подршка. Паоло, њихов домаћин, информисао их је о свему шта их чека. Од њега су добили два драгоцена савета: да је дисциплина неопходна како би сви стигли на кров Африке и да буду позитивни, јер Килиманџаро се осваја мудро. Килиманџаро одликују различити климатски појасеви и у само шест дана експедиције пролази се кроз вруће равнице Африке, кроз травњаке, тропске кишне шуме, планинске ливаде, мочваре и високе пустиње све до врха кроз снегове, које је описао и чувени Ернест Хемингвеј.
Ивана признаје да није била у супер форми, али је имала јаку жељу да успе, а онда је корак по корак, стрпљиво, постигла циљ.
Од подножја до врха успињање је трајало шест дана. Смењивали су се призори, кроз стене, травнате терене. Било је и непроспаваних ноћи у шаторима, многе је мучила главобоља, борба за сваки атом кисеоника у плућима.
Ивана каже да пут није опасан, нема усецаних стаза, све су широке, с доста стена и камења, али су врло захтевне због успона и разређеног ваздуха који је највећи непријатељ експедицијама. Неки због висинске болести, главобоља, мањка кисеоника у плућима, а неретко и страхова, одустају пред последњим успоном.
– Неколико људи је одустало, од нас четрнаесторо, десеторо је стигло до циља. Било је разних изазова – прича она.

И сузе и песма
Кад је угледала таблу и када је схватила да је на свом циљу, савладале су је емоције и заплакала је у првом тренутку. А онда је и запевала из свег гласа. Осетила је оштар ваздух у ноздрвама, нераван терен под ногама и гледала преливање ружичастих и љубичастих тонова на хоризонту.
– Видите природу у свом пуном сјају, колико је моћна и вредна. Ухуру значи слобода. Ухуру је име највишег врха Африке. Освојила сам слободу, макар на трен – каже Ивана, која после много савладаних врхова тврди да ниједан није као Килиманџаро.
Глечери ће нестати
Килиманџаро, највиша планина Африке, налази се у североисточној Танзанији. Највиши врх Ухуру први пут је освојен 1889. године.
Национални парк „Килиманџаро” основан је 1971. године од шумског резервата који су основали немачки колонизатори 1910. године, а 16 година касније нашао се на Унесковој листи светске баштине. Овај резерват је посебан као станиште бројних врста сисара, али и због глечера који се могу видети када се попнете на врх.
– Водичи су нам рекли да за 20 година овога неће бити – сећа се Ивана.
Прва књига
Ивана Блечић за себе каже да је тимски играч од раног детињства. Била је успешна одбојкашица, писала је песме, мајка је два дечака и успешна пословна жена. Почетком јуна пред публиком би требало да се појави и њена прва књига „Сама међу људима”. Открива да је реч о књизи необичног формата: то је збирка песама које описују неке од њених најзначајнијих животних фаза, испреплетана кратким причама.