Добре за салату, али и за болне синусе
Ротквице немају високу хранљиву вредност, али су због љуткастог укуса омиљено пролећно поврће. Имају и корист за здравље: чисте дисајне путеве, спречавају инфекције
Ротквица (Raphanus sativus var. radicula Pers.) је била позната античким народима вековима пре нове ере. Употребљавали су је за исхрану и лечење.
За исхрану се употребљава задебљали корен као салата. Као поврће нема високу хранљиву вредност, али је пријатног освежавајућег, љуткастог укуса. Ово поврће доприноси разноврснијој исхрани у време када има мало свежег поврћа у току зиме и у пролеће. Гаји се на малим површинама, углавном у баштама и вртовима.
Као омиљени састојак салата, ротквице су богате влакнима, витамином Це, фолном киселином, калијумом, а садрже врло мало калорија, због чега су одлична намирница за пролећно чишћење организма.
Оне чисте дисајне путеве, природни су инхалатор и помажу код хроничних обољења дисајних путева. Позитивно делују на излучивање слузи из дисајних органа због чега се препоручују свима који имају проблема са зачепљеним носом, честим упалама синуса и инфекцијама дисајних путева, те болују од астме или бронхитиса.
Такође спречавају инфекције уринарног тракта, чисте бубреге, а сок ове биљке, најбоље не сам, већ с додацима и другог поврћа и воћа, попут шаргарепе и јабука, може да ублажи симптоме, као и пецкање током инфекције уринарног тракта, те да помогне да се инфекција брже излечи.
Међутим, због свог снажног деловања, не препоручује се особама с обољењима бубрега, као ни онима који пате од чира на дванаестопалачном цреву.
У погледу гајења и производње ротквица има скромне потребе, а најбоље расте када је време прохладно и влажно. Семе клија већ на 2–3 степена, а оптимална температура пораста је 16–18.
Ротквица без штете подноси умерене мразеве и до минус шест степени. Високе температуре и суша знатно погоршавају квалитет корена. Гаји се само у пролеће, у јесен или у току зиме под стаклом.
Може се гајити на различитим земљиштима, али најбоље успева на структурном и плодном земљишту. За ротквицу су погоднија лакша и растреситија земљишта.
Лако се гаји и брзо стигне, односно само 3–4 недеље после сетве. Сетвом сваких десетак дана обезбеђује се дужа сезона потрошње. За јесењу потрошњу сеје се у току септембра.
Због кратке вегетације и слабо развијених биљака често се гаји као претходни усев или као међуусев између редова неке друге културе. За врло рану сетву добро је да се леја припреми још с јесени или у току зиме. У чистој култури сеје се на равним, мало уздигнутим лејама у редове с међуредним размаком 10–15 сантиметара. Сувише густо никли усев треба проредити убрзо после ницања. Ротквица се мора ефикасно заштити од бувача и корова.
Берба се врши у више наврата. Почупане биљке с лепо формираним кореном оперу се и износе на пијацу у везама од по 5–10 комада. Ако се не уберу на време, брзо огрубе. Убране ротквице не могу се дуго очувати.
