Мршавост их стајала живота
Сестре Лусел и Елијана Рамос умрле су јер су по сваку цену желеле да буду мршаве на модној писти, Карла Алварез јер није желела да има широке бокове, Изабела Каро се очајнички борила против анорексије али је, нажалост, изгубила битку
Савремени модни трендови све до недавно нису могли да прихвате да девојке имају облине, вишак килограма био је апсолутно неприхватљив а модна индустрија толико сурова да су се манекенке изгладњавале буквално до смрти како би испуниле наметнуте стандарде.
Један од највећих скандала у вези са анорексијом избио је након смрти врхунског модела Лусел Рамос током модне ревије на уругвајском Монтевидео фешн вику. Три дана пре ревије, Лусел је престала да једе, дозвољавајући себи да узме само зелену салату и дијеталну соду. Кобног дана ипак је изашла на подијум, али се одмах након првог изласка осећала лоше па је отишла у гардеробу где је неколико минута касније умрла због јаке срчане инсуфицијенције. Висока 175 центиметра, двадесетдвогодишња девојка имала је у том тренутку нешто више од 40 килограма.
Њена смрт постала је тачка без повратка: током Мадридске недеље моде исте године донета је одлука да се не допусте модели са индексом телесне масе мањим од 18. У децембру су се италијански дизајнери придружили борби против анорексије. на жалост, годину дана касније десила се нова трагедија - од анорексије је умрла сестра Лусел, Елијана Рамос, такође модел. Девојка се одрицала хране све у нади да ће задржао „нулту” величину. Ова трагедија освестила је челнике из света моде, па је донета одлука да се не допуштају модели са таквом величином.
Смрт сестара Рамос, на жалостм, није једина проузрокована очајничком жељом да се казаљка на ваги задржи на што мањој цифри.
Један од жртава анорексије била је и Мексиканка Карла Алварез. Када је имала двадсет година отишла је на кастинг за снимање телевизијске серији и извукла срећну карту. Био је то почетак каријере током које је глумила у у више од 20 телевизијских серија и филмова због чега је стекла прилично богатство. Важила је и за једну од најлепших глумица Мексика. Али, Карла се панично плашила да ће да се угоји.
Имала је јаче бокове, па је себе стално изгладњавала разним дијетама, бавила се спортом да би на крају „упала” у анорексију којој се убрзо „придружила” и булимија. Мексичка звезда умрла је у 41. години. Успех дуа „Карпентерс” био је фантастичан: освојили су три награде „Греми”, снимили девет златних албума, десет златних синглова, један мулти-платинасти албум. Брат и сестра Карпентер, Карен и Ричард, постали су идоли своје генерације. Међутим, за родитеље звездане деце, брат је увек био важнији. Успех овог музичког двојца родитељи су приписивали искључиво Ричарду, док је Карен, иако је била вокал, увек остајала у сенци. Када је успела да се осамостали, Карен је почела да живи нови живот, имала је мноштво обожаватеља, ишла од једног до другог модног снимања, добијала позивнице за турнеје. Тада је почела да се гоји. Јела је доста, најчешће је узимала брзу храну и на крају је набацила поприличан број килограма. Током једног интервјуа новинари су је питали да ли је у другом стању због чега се Карен уплашила да ће у јавности њен лик поредити са сликом „дебеле тетке”. У време када су на цени биле „твигице”, девојке које су личиле на мршаву Твиги, њен страх је некако и био оправдан. Због тога је девојка одлучила да ослаби, али је изабрала најрадикалнији начин – није јела безмало ништа!
Шест месеци касније, Карен висока 172 центиметра, пала је на 40 килограма. Чланови њене породице прилично су се уплашили, па су је сместили у клинику из које је Карен изашла опорављена и одморна. На породичним вечерама престала је да се задовољава листом салате, Почела је нормално да једе и чинило се да је све у реду. Нико није знао да је несрећна девојка одмах након вечере одлазила у тоалет да поврати оно што је појела. Патила је од булимије. Једног јутра Карен је пронађена мртва у кухињи. Срце несрећне девојке једноставно није издржало. У том тренутку имала је 36 килограма.
Данас се Изабела Каро назива светским симболом у борби против анорексије. За разлику од многих, Изабела никада није тежила да буде мршава. Девојчица је престала нормално да једе са 12 година због менталног растројства њене мајке. Када је ћерка почела да одраста, када су, сасвим очекивано, почели да јој се формирају кукови и груди, мајка је престала да је пушта на улицу, ограничила је њене слободне сате кућним пословима и свирањем виолине и на сваки начин покушавала да је убеди да је одрастање и добијање облина – страшно! Изабела је престала да једе да би њено тело остало равно само да не би изазивала мајчин гнев.
Убрзо је почела да ради као модел, али је неприродна мршавост спречила да направи каријеру. Једном је позвана у програм Си-Би-Еса „Инсајдер” у којем је отворено говорила о свом проблему и то ју је, замало, спасило. Лекари су јој помогли, почела је да се гоји. Чак је објавила књигу о анорексији под називом „Девојчица која није желела да се угоји”, у којој је упозоравала девојке да не понављају њену судбину. Нажалост, телу је већ била нанета непоправљива штета. Изабела је стално одлазила у болнице због отказивање неког од органа, да би у 29. години напустила овај свет. У тренутклу смрти била је висока 165 центиметара и имала је свега 25 килограма.
