На кафи с Де Ниром
У најскупљем, али и најзабавнијем париском музеју могу да се виде фигуре више од 250 познатих личности. Светске звезде радо позирају током израде њихових двојника од воска, чак и поклањају своју одећу. Недавно је први пут у историји ове установе, дугој 140 година, једна фигура уклоњена због актуелних дешавања: погађате, Путинова
У Граду светлости можете да обиђете више од 130 музеја, а један од најзабавнијих, уједно и најскупљих је – „Гревин музеј воштаних фигура”. Основан је још 1882, а пре пандемије короне обилазило га је и 800.000 људи годишње. За оне који су пре тога обишли „Мадам Тисо” може да буде благо разочарење, јер је мањи, има око 250 фигура, а рад скулптора није баш најпрецизнији када је реч о појединим личностима. Мана је и што има доста француских личности, признатих у овој земљи, али мало познатих странцима, па долазите у ситуацију да морате прво да прочитате име и презиме на плочици постављеној тик уз воштану звезду.
Већина фигура је ипак, да будемо искрени, урађена савршено, почевши од боје очију, фризуре, висине, тежине, размере струка, обима груди, до одеће коју славни радо поклањају. Селин Дион је, рецимо, поклонила хаљину са свог првог наступа у „Цезар паласу” у Лас Вегасу. Готје је позирао три пута, а забележено је да је за његову фигуру било потребно 250.000 длака природне косе, 22 литaра боје и 34 килограма воска.
Некада се фигуре раде и уз помоћ фотографија и породице, па је тако сестра Кристијана Диора – Кетрин – у свом дому дочекала екипу музеја како би славни креатор био представљен што верније. Бројне звезде присуствовале су постављању својих статуа, па је тако због Мајкла Џексона 1997. и великог броја његових фанова, чак и саобраћај морао да буде заустављен, што је било незабележено за то време.
Некада је толико тешко разликовати фигуру од реалне особе, да многи морају да је пипну да би се уверили да није жива (што је иначе забрањено). Дешавају се и комичне ситуације – у свакој просторији су и чувари, који некада стоје толико мирно да се не разликују од воштаних фигура, па крене цика и смех ако се неко од њих помери и препадне радозналог посматрача који је пришао сасвим близу.
Музеј је подељен на просторије у којима су смештене филмске и позоришне звезде, потом музичке, модне иконе, па спортске, ту су и политичари, историјске личности, познати кувари, али има и део посвећен цртаћима у којем прво наилазите на чувену веверицу која јури жир кроз све наставке филма „Ледено доба”.
Број посетилаца је данас ограничен на око 200 дневно, а ради заштите од вируса корона туристи улазе у групама од по десетак људи. Ова мера предострожности показала се као велики плус и зато што можете да искористите колико год вам је времена потребно да се направи права фотографија.
Током постојања музеја, изложено је и замењено чак 2.000 фигура. Богато је и његово складиште, јер се тамо чувају, рецимо, фигуре свих америчких председника од 1882. године. А кад смо већ код САД, управа музеја је, без чекања да се званично оконча мандат тадашњег америчког председника Доналда Трампа, уклонила његову фигуру и заменила је касније Џозефом Бајденом.
Начињен је и још један преседан. Једину фигуру коју смо баш желели да видимо – нисмо могли, јер је „Гревин” уклонио „руског председника Владимира Путина као знак протеста због инвазије на Украјину”. Путин који је постављен 2000. године сада је такође у складишту, а директори и запослени више немају муке да му „поправљају фризуру и изглед због свакодневних напада посетилаца”.
За 26 евра дакле не можете да видите Путина, али зато можете да попијете кафу с Робертом де Ниром, сликате се у канцеларији с Емануелом Макроном, поразговарате с две моћне даме – Ангелом Меркел и краљицом Елизабетом, свирате с Рејом Чарлсом и Џимијем Хендриксом, а одушевићете се и спортским делом којим доминира фигура Златана Ибрахимовића. Били смо и на коктел-партију с Леонардом Дикапријем, Мерил Стрип, Џорџом Клунијем и Бредом Питом, заобишли Анџелину Џоли и задржали се код Мерилин Монро и Чарлија Чаплина. Али да не дужимо, фотографије говоре све...
