ТУРИЗАМ НА НОВ НАЧИН

Гошће уче како да спреме пуњене паприке

У етно-домаћинству туристкиње се прво збуне, а потом уживају што су научиле како да спреме здрав а укусан оброк које су припремале њихове мајке

(Фотографије Мирјана Никић)

Сеоска кухиња у којој се градске домаћице уче спремању здраве хране, али и место на којем уче да везу или користе лековито биље, данас је туристички хит у свету. За то време мушкарци су посвећени старим занатима, али и јахању, вучи волова и заборављеним сеоским домаћинствима.

Ово је заправо приказ најбољег коришћења пољопривредних ресурса, јер без туризма само село не може да се врати на „зелену грану”.

Обећана земља

– Србија је обећана земља за развој руралног туризма. Баланс урбаног и руралног туризма данас је локомотива развоја – уверен је проф. др Драго Цвијановић, декан Факултета за хотелијерство и туризам у Врњачкој Бањи, одсека Универзитета у Крагујевцу. Тим речима отворио је недавни скуп посвећен унапређењу руралног туризма у постковид периоду.

Овај скуп пратила је и изложба производа сеоског туризма. Цвијановић је подсетио да се сеоска домаћинства морају подржати да би се трећа генерација бавила пољопривредом, али и да деца знају да јаје не даје зека, већ кока, и да у етно-селу виде да се паприка пече да би настао ајвар.

Најбољи пример како су своје ресурсе у туризму искористили су Словенија, Швајцарска и Аустрија, поручио је др Цвијановић.

Светлана Трифуновић, председница удружења „Златне нити”

Међу страним гостима који посећују наша сеоска туристичка домаћинства највише је туриста из Румуније, Мађарске и Хрватске, а најчешћи посетиоци имају више од 45 година. После породица доминирају парови. Истраживачи оцењују да је током пандемије подигнут ниво чистоће у етно-домаћинствима, посећеност је порасла, као да је више од 87 одсто туриста задовољно.

Ово су резултати анкете спроведене у 29 сеоских домаћинстава на подручју од Суботице до Лесковца, које су на овом скупу представиле проф. др Данијела Пантовић и докторанткиња Маријана Сеочанац. Углавном је реч о домаћинствима у којима раде сами наследници и већином су гости домаћи, али је све више странаца.

Како се чуло, на подручју Врњачке Бање све је више турских туриста, који желе да виде тврђаве, али и манастир Жичу и остале храмове.

Поштујући старо задругарство које је било основа наших села, Жарко Марковић основао је Удружење грађана „Новоселац”, подстакавши програме здраве хране и старих заната, објашњавајући да „морамо да се вратимо на почетак, ако желимо напредак”.

У етно-домаћинству „Вилин врт”, наводи пример, девиза је „спремите сами пуњену паприку, још смо у Србији, нисмо на Менхетну”.

Нада Грачнер прави вунена јаја у декупаж техници пустовања (лево), Сестре Дебељак праве „чисти” мед на пчеларском имању на Гочу

Пустовање и дуборез

Како каже, многе туристкиње се прво збуне, а потом уживају што су научиле како да спреме здрав а укусан оброк на којем су код својих мајки одрасле.

Марковић је подстакао и оснивање овдашњег удружења сеоских жена, које су на изложби представиле своје радове у пустовању вуне, дуборезу и изради крстова, оригиналних кутија за накит, али и биљних крема, сирева и меда ручно рађеног с оближњег Гоча.

Пустовани капут Љубице Црноглавац

Две деценије Удружења „Златне нити”

Техника пустовања у изради вунених ствари омогућује да се без алата, уз помоћ вуне и сапуна, праве шалови, капути и блејзери. Мајстор технике Љубица Црноглавац чланица је врњачког удружења етно-традиције „Златне нити”. За „Магазин” објашњава да се вуна стави на целофан, а потом сапуном и водом омекшава, чиме се добија најквалитетнија тканина. Нада Грачнер прави вунена јаја у декупаж техници пустовања. Удружење „Златне нити” постоји 20 година. Чланице се баве и златовезом, а осим керамичких етно-шоља Кристине Прибаковић, познато је и по природној козметици Зорице Ћосић и ручном дуборезу на дрвеним сатовима Кристине Радосављевић.