Алманах о Панчеву
Публикација коју је приредио књижевник Зоран Пеневски је мала енциклопедија града на Тамишу
Градови о којима се не пише, којих нема на старим разгледницама и фотографијама, места о чијим познатим људима се не говори изгубљени су у фуснотама времена. Панчево није тај град. Он има „Панчевачки алманах”, монографију, различиту од свих до сада написаних.
„Ево нас опет у овом граду. На истом месту, али у другом тренутку”, поручује књижевник Зоран Пеневски, који је међу корице књиге посложио моменте и догађаје од важности за град у којем живи. Без сувопарне статистике, богато илустрован, други том хвата дух банатске вароши, вешто склапа текст и добру фотографију онога што се види у граду, с реке, из ваздуха, а ту је и ноћно Панчево, сликано камером астронаута Саманте Кристофорети с Међународне свемирске станице.
„Ова књига треба да буде чвориште, једна раскрсница прошлости, будућих прича, урбаности, јер наш слоган је присетите се, откривајте, истражите. Основна идеја је да то буде књига слагалица, на временској линији, зато што обухвата приче о граду из угла Панчеваца, али и оних који то нису”, објашњава аутор.
Тако с једне ролне старог филма стижу слике мото-трке из шездесетих година прошлог века или фабрике соде, по којој је читаво насеље добило име. Замишљен као годишњак, „Панчевачки алманах” може да се чита на прескок, као обрнута слагалица узбудљивих, али неретко познатих детаља, постављених на другачији начин, за нови доживљај града.
За причама је аутор трагао у старим и страним часописима, архивама, библиотекама, где је пронашао готово пророчки текст дневног листа „Време” из двадесетих прошлог века, о лажној „фабрици филмова”, да би Панчево данас заиста било филмски град, у коме је снимљено више од 70 дугометражних филмова и ТВ серија.
„Квалитет је једини критеријум уласка међу корице. Ту су људи који су нешто постигли, локалне величине, занимљиви у својим категоријама, али обавезно је да су Панчевци или да су их представили суграђани. Да представљају дух овог града”, додаје Пеневски.
Публикација је објављена у издању Удружења „Зелени лав”, коју је подржао Град Панчево, а коју је 2018. године Удружење ликовних уметника примењене уметности, на Сајму књига, наградило за најбољу ликовну опрему.
Графички и визуелно упечатљив, алманах није занимљив само Панчевцима, већ свима који воле визуелну уметност, књижевност. Представља малу енциклопедију Панчева од низа томова, сугерише свакогодишње излажење, што приређивач прижељкује.
Емотивне цртице
„Панчевачки алманах 02” ниже цртице попут емотивне и духовите ноте Ханса Кристијана Андерсена о Панчеву „које је предивно”, а коју је прибележио пролазећи овуда у 19. веку.
Књига подсећа и да је прво индустријско постројење у Србији, „Пивара” подигнута 1722. године, прва уљара је прорадила 1848. Прва путничка редовна ноћна линија у историји светског ваздушног саобраћаја кренула је одавде на релацији Панчево–Букурешт. Ту је и низ бележака о панчевачким глумцима, о породици Антонијев, шпицнамета Матрон, о томе шта се некада штампало, како је млађана Љиљана Триван путовала око света захваљујући конкурсу листа „Политика Експрес”.
