Стрпљиво сам градила свој пут

Од тренутка када је напросто очарала телевизијске гледаоце када је као Мала у „Сенкама над Балканом” невиним осмехом прекрила бол и тугу којe је носила у себи, млада глумица Милица Гојковић не зна за предах. Непосредно након „Сенки” добила је стални ангажман у Југословенском драмском позоришту, играла у бројним представама, тумачила улоге у серијама попут „Бесе”, „Жигосаних у рекету”, „Нечисте крви”, „Бунара”..., добила више награда, а сада је гледамо у наставку „Јужног ветра: На граници” где тумачи две улоге.

– Иако ми је прва улога била у Атељеу 212, задржала сам се у ЈДП-у, у којем сам стални члан од новембра 2018. године. То је, наравно, донело једну другу врсту обавеза, али и сазнање да негде припадате. Управо ту сам одиграла улоге које ми много значе, а и везала сам се за ансамбл. Осећам се као код куће – каже Милица Гојковић након пробе представе „Развојни пут Боре Шнајдера” која ће, у режији Егона Савина, премијеру имати 16. марта.

Каже наша саговорница и да јој стални ангажман у Југословенском драмском пружа сигурност јер прима сваког месеца плату што је једна брига мање, посебно у овом тренутку када је све тако неизвесно и поготово што је током пандемије вируса коронa била материјално сигурна што са многим њеним колегама, нажалост, није био случај.

Глумица, која је дипломирала у класи Небојше Дугалића на Академији уметности београдског „Алфа” универзитета, сматра да јој је серија „Сенке над Балканом” помогла да постане видљивија

– То ми је, уз позориште, омогућило да бирам шта ћу да радим. А ја волим пажљиво да бирам јер нисмо рођени да можемо све улоге да тумачимо. Желим сваки пут да будем другачија. До сада сам имала среће и са пројектима у којима сам наступала, али и са редитељима које стварно волим и поштујем, који знају шта хоће и шта траже од нас. Поврх свега, пружила ми се могућност да играм са колегама са којима је узбудљиво радити. И сада се ствари одвијају управо онако како бих желела. Цео живот маштате, радите, стварате и надате се да ће то имати неког одјека, тако да мислим да сам стрпљиво градила свој пут – сматра млада глумица

На наше питање може ли данас себи да објасни због чега су је три пута одбили на пријемном на Факултету драмских уметности, Милица се смеје и каже да то питање и није за њу.

– Пре бих рекла да је за њих. Али, сигурно је и до мене, биће да нисам била спремна. Постоји неки разлог због којег нисам примљена, али када се коначно негде другде упишете схватите да је све баш тако требало да се деси. Искрено, ни једног тренутка се нисам покајала што сам отишла код професора Небојше Дугалића. То што ми мислимо да нам нешто припада у неком тренутку, не мора да буде истина – каже Гојковићева.

Са редитељем Милошем Аврамовићем почела је да сарађује сасвим случајно. Позвана је на аудицију баш за улоге сестара близнакиња које тумачи.

– Било је то нешто ново и другачије, једино ми је био мали проблем то што њих две само на почетку имају једну заједничку сцену. Потом, након немилог догађаја, остајемо везани само за једну сестру. Али, разговарајући са Милошем закључила сам да би због тога требало да будемо ефикаснији и утолико је наш задатак био захтевнији, али мени дефинитивно изазовнији. Сада имамо само једну сестру и чини ми се да смо успели да направимо узбудљиву ствар. Видите да су то различите особе, али ипак сличне по много чему, а мој задатак је био да не претерам и да не одем у неку карикатуру – каже наша саговорница, истичући да је схватила да је посао новинара, којим се бавила њена сестра у серији, изузетно узбудљив, али напоран и стресан и да никако не може да га упореди са својим послом јер би новинар требало да буде до те мере информисан да ништа у току дана не би смело да му промакне.

– А оно што је можда најтеже свима који се баве тим послом јесте како остати објективан, како задржати своје мишљење, а пружати праву истину, остати непристрасан. Сведоци смо да медији имају велику моћ што једна од мојих јунакиња и демонстрира покушавајући да дође до истине – каже Милица Гојковић.

Сарадњи са екипом „Јужног ветра” веома се радовала јер је то тим који добија.

– Човек се осећа сигурније, ушушканије када дође у екипу која зна шта хоће, гледате да не каскате за њима ако је то могуће јер су они уиграни, посебно у акционим сценама. Када гледам серију, чини ми се да је свако од њих порастао од оног првог филма – прича Милица.

На питање како усклађује обавезе у позоришту и снимања, каже да једноставно мора да нађе времена за све.

– Зна да буде напорно, али не би ваљало ни да не радим. Ми сви желимо да радимо, а када се деси и да снимамо и да имамо пробе у позоришту, а увече представе, врло често се жалимо и жао нам је што је то тако. Али, неки баланс успемо да направимо. Само не смемо да се опиремо и… ето магије – каже Милица Гојковић.