Жене су могле да седе саме једино у посластичарницама
Декоративне грађевине у стилу сецесије красе тргове у Суботици, Новом Саду и Београду и наслеђе су културног идентитета Дунавске регије
Један град, пет грађевина, безброј прича – слоган је под којим су у Туристичкој организацији Србије почетком године представљене двојезичне брошуре о најистакнутијим грађевинама сецесије у Београду, Новом Саду и Суботици, градовима у којима је овај стил градње најприсутнији.
Пре тога, у Новом Саду прошле године одржана је и изложба „(Не)обично лице сецесије” с циљем да се истакне декоративност сецесијског уметничког и градитељског покрета и умешност стваралаца у уношењу новина у архитектонској обради фасада и ентеријера.
Да се сачувају од рушења
– Брошуре и изложба део су међународног пројекта „Ар нуво 2” посвећеног јачању културног идентитета земаља Дунавске регије, заснованог на заједничком наслеђу сецесије. Завод за заштиту споменика културе Србије је пројектни, а Министарство културе и информисања придружени партнер – каже у име Завода за заштиту споменика културе историчар уметности Владимир Џамић.
Директорка „Артис центра” Тамара Огњевић напомиње да је циљ изложбе био и да покажу да Суботица, Нови Сад и Београд имају значајно архитектонско наслеђе које припада овом покрету, а заслужује већу пажњу него што је има. Пројeкaт има циљ да се спречи и заустави уништавање грађевина и украса сецесије, као што је срушено дело Јована Илкића у Ресавској улици у Београду, додаје.
– Иако сваки од градова показује особености у приказивању овог правца – утицај немачке сецесије у новосадској, мађарске у суботичкој и народних елемената у београдској – све их повезује сецесијско наслеђе које чини битан чинилац њихових урбаних историјских центара – каже.
Ако се заинтересујете за ар нуво у Србији, наћи ћете овај стил и у Чачку (хотел „Београд” из 1900. године) и у другим градовима кроз које су полазили први возови, иако је он карактеристичнији за северне крајеве.
Посластичарнице за ново доба
– Најзанимљивије је што сам стил открива навике живота тог времена. Као што су банкари били најважнији за градњу ових декоративних грађевина, тако су и посластичарнице тог доба играле посебну улогу у друштву које се досељавало у градове, јер је једино у њих жена могла да уђе и седне сама, а да не буде етикетирана, што би се догодило кад би сама седела у ресторану – каже Тамара Огњевић најављујући студију о посластичарници из доба „новог стила”.
Како наводи за „Магазин”, посластичарница из доба сецесије је научни пројекат у зачетку, а истраживање и представљање ове реткости трајаће наредних пет година у пет земаља подунавске регије. Истраживачи, додаје, жељно ишчекују какве ће све приче подаци о историји посластичарнице још „изнедрити”.
