Сиромашни богаташи

Чарли Чаплин није волео да носи новац са собом да га не би потрошио, Кери Грант је обележавао флашу са млеком да неко не би попио гутљај, Данијел Дансер је обмотовао ноге сламом а Хети Грин, „вештица са Вол стрита”, носила је даску у доњем вешу да не би платила лечење дискус херније

Богати људи често штеде, бирају скромну одећу, не купују скупе ситнице и верују да што више размишљате о новцу, то је теже усредсредити се на циљеве. Можда зато и јесу богати. Понекад, та штедња оде предалеко. Постоји много примера када су се богати људи понашали као праве шкртице.

Тако је, примера ради, легендарни Чарли Чаплин зарађивао око 200 хиљада долара недељно, када би се превело на данашњи новац, али никада није могао да се навикне на чињеницу да има пара. Чарлијево детињство протекло је у страшном сиромаштву.

Већ са пет година постао је бескућник након што му је мајка доживела нервни слом, а отац погинуо. Једно време провео је у дому за незбринуту децу и зарађивао пени продајом новина и помагањем у штампарији и болници. То је оставило тако велики траг на њему када је одрастао да је наставио да штеди чак и када је постао милионер.

На њега је могла да се примени изрека како тврдичлук почиње тамо где престаје сиромаштво.Велики уметник готово никада није носио новац са собом да га не би потрошио, дозвољавао је пријатељима да плаћају његове рачуне, а за изградњу куће унајмио је столаре који су до тада радили само сценографију. Није било баш најпоузданије, али јесте било знатно јефтиније.

Прича Керија Гранта помало подсећа на Чаплинову. Тешко детињство оставило је ожиљке и на овом харизматичном глумцу који је 1970. године добио специјалног Оскара за допринос филмској уметности. Керијева мајка је због психичких проблема завршила у психијатријској установи а младић је рано напустио родни дом. Придружио се трупи путујућих глумаца да би након много година успео да освоји Холивуд. Сви су о њему говорили као о изузетно шкртом човеку - узимао је новац како би правио друштво гостима, правио ознаке на флаши од млека да би могао да провери да ли је неко попио гутљај. А међу Грантовим хобијима био је и један која свакако није одговарао статусу холивудског богаташа - глумац је гомилао дугмад коју је секао са старих кошуља.

Многи никада нису чули за Данијела Дансера, човека који је ушао у историју као једна од највећих шкртица. Његова шкртост заиста није познавала границе и, по свему судећи, била је наследна. Данијелов деда и отац штедели су буквално на свему, али син их је надмашио. Дансер је наследио велико имање са фармом и ливадама. Погодите шта је прво урадио?! Тачно, отпустио је целокупно особље! Једини радници које је оставио били су чистачи сена. Решио се и животиње на фарми како не би трошио новац на њихову храну.

Генерално, према храни је Данијел био изузетно резервисан. На његовом дневном менију био је само један оброк који се састојао од чорбе са старим костима и кнедлама. Данијелове хигијенске навике биле су ограничене на купање у оближњем рибњаку. Један исти капут носи би непрекидно дванаест месеци а потом би га мењао за нови, ноге је обмотавао сламом. Рођен почетком 18. века доживео је, за то доба дубоку старост, умро је у 78. години а о његовом животу су убрзо након смрти писане многе приче.

Предузетница, позната и као „вештица са Вол стрита”, Хети Грин, до данашњих дана се појављује у Гинисовој књизи рекорда као „најшкртија особа на свету”. Хети је била милионерка али је читав живот лутала по изнајмљеним становима. Поседовала је читаве четврти у Чикагу, али никада није имала свој дом. Рођена у богатој породици Хети је од детињства учена да буде штедљива. Тешко да су деда и родитељи могли да претпоставе колико ће током наредних деценија њихова наследница отићи у крајност штедећи сваки пени.

Хети је, причало се, куповала стари хлеб и поломљене колаче, јер су били јефтинији од оних у комаду. За недељне залихе хране издвајала је пет долара. Хаљине је мењала изузетно ретко, а неки су тврдили да ни веш није била склона често да купује. Најстрашније је што је сопственом сину усратила лечење код добрих али скупих доктора па га је, када је сломио ногу, одвела у болницу за сиромашне. Тамо су му лекари помогли колико су могли јер су имали ограничена средства, али је дечака нога и даље болела. На крају су морали да му ампутирају ногу због гангрене.

Хети је неколико година пред смрт почела да пати од дискус херније па је отишла код лекара који јој је препоручио лечење које је коштало 150 долара. Прича каже да је богаташица напустила ординацију чим је чула цифру одлучивши да у доњи веш стави даску како би јој држала леђа и спречавала оток.

Син је годинама након мајчине смрти покушавао да увери америчку јавност да су све то биле лажи, да је Хети, заправо, била добротвор из сенке и да је помагала сиромашнима. Говорио је и да никада није мењала дом већ само локацију за своју канцеларију. Нису му поверовали.