Светски дан кокица - зар и то постоји

Вероватно не знате -19. јануара  се широм света обележава Светски дан кокица. Биоскоп, шетњу градским улицама, добру утакмицу – данас не можемо ни да замислимо без ове, како многи сматрају, здраве грицкалице. Ретко ко може да одоли омамљујућем мирису свеже искоканог кукуруза. Данас их најчешће једемо слане, али и са разним зачинима, преливене путером, чоколадом, карамелом... Обојене... У широку употребу ушле су још у 19. веку. Неки их примењују и као лагану вечеру.

Пре проналаска апарата, кокице су прављене у кућним условима, у дубокој. добро науљеној шерпи, уз незаобилазно јако трескање, док немирна зрна кукуруза не почну да скачу, и искачу на све стране. Некада су се правиле и изнад ватре у жичаним судовима. Данас су апарати незаобилазни декор градских шеталишта, али и као мали слатки ретро уређаји за кућну употребу.

Први апарат за кокице осмислио је Чарлс Криторс који је је своју справу за печење кикирикија редизајнирао и испробао у својој радњи још 1885. године. Занимљиво је да је и овај апарат, као и сви у златној ери парних машина, такође покретао мали парни механизам. Свој изум, Криторс је представио и на Светском сајму у Чикагу, где је доживео велики успех. Све остало је историја! А да је тако сведоче надалеко чувени Музеј кокица Виандот и Антички музеј кокица Ј.Х. Фентрес.

Од тада, у употреби нашли су се покретне машине за прављење кокица које су вукли коњи, апарати на електрични погон, као и они за масовну употребу, прилагођени биоскопској публици. И дан данас, у храм велике илузије се не улази без незаобилазних кокица, и поред њихове астрономске цене.

.