Гуштери су много старији него што се мислило

(Pixabay)

Најновија открића упућују на то да гуштери постоје 35 милиона година дуже него што се раније сматрало.

Универзитет Бристол је, наиме, ЦТ уређајем анализирао фосил гмизавца који се деценијама чувао у депоу Природњачког музеја у Лондону.

Анализа је показала да је непознати гмизавац блиско повезан са савременим гуштерима.

Дејвид Вајтсајд, који је предводио истраживање, казао је да ће фосил „вероватно постати један од најважнијих који су пронађени у последњих неколико деценија".

Сматрало се да гуштери потичу из раздобља средње јуре, али ново откриће сугерише да су живели и у раздобљу касног траса, што значи пре 237-201 милиона година.

Фосил утиче на процене о пореклу гуштера и змија, који су колективно називају љускари, а утиче и на претпоставке о њиховом степену еволуције.

Фосил је пронађен у депоу као део збирке из 1950-их, која укључује примерке из каменолома близу Тортворта на западу Енглеске.