Док се пробијамо кроз вашар румунске радиности под брдом у Трансилванији на којем се уздиже замак Бран, колега препоручује да у том средњовековном утврђењу избегавамо контакте с непознатим особама. За сваки случај.

На вашарским тезгама разгледамо сувенире – вампирске зубе, маске, лутке, шоље и магнетиће за фрижидер с ликом Николаја Чаушеског...

Влад Цепеш

Мамац за туристе

Приближавамо се стеновитом узвишењу. На врху је споменик културе националног ранга у Румунији, али и велики мамац за милионе туриста широм света. Сви су „прогутали причу” да је у том замку живео гроф Дракула лично.

Купујемо карту за улазак. Цена је 45 румунских леја или, српски речено, девет евра. Следи успон ка утврђењу и не знамо шта нас даље чека.

Замак Бран у реалности, заправо, нема никакве везе с најпознатијим вампиром. Дракула је фиктивни лик из истоимене књиге ирског писаца Брема Стокера. Постоји само веровање да је као инспирација за Дракулу писцу послужио влашки војвода Влад Цепеш, за кога, опет, не постоји историјски доказ да је икада крочио ногом у Бран.

Свеједно, аура мистерије око замка Бран веома је занимљива и инспиративна, а на овом месту мешају се реалност и фикција. У дворцу је свакоме остављена слобода да верује у шта жели...

Архитектура грађевине је импозантна – утврђење је направљено од масивних готских елемената. Замак је изграђен од речног камена, опеке и дрва.

Дворац се налази на стеновитом узвишењу изнад места Бран, на Јужним Карпатима (познатим и као Трансилванијски Алпи), на око 25 километара југозападно од Брашова у централној Румунији. Током средњег века Бран се налазио на трговачком путу кроз Карпатске планине, па отуда и његов велики значај. Име града, иначе, на словенском значи капија.

Дворац изгледа мистично. На првом спрату приређена је поставка уметничких предмета народне радиности и намештаја из колекције Марије од Единбурга, румунске краљице, која је у замку живела с мужем, краљем Фердинандом Првим, у току прве половине двадесетог века.

Оно што је занимљиво, дворац је препун камина који су, како смо чули, коришћени да и током летњих ноћи угреју прoсторије.

Замак има четири спрата које, осим званичних, повезују и тајни пролази. Унутрашњост утврђења је попут лавиринта.

Један од тајних пролаза стотинама година био је сакривен иза камина. Улаз је био испод места за ватру. Овај тајни пролаз је 1926. године случајно открио архитекта краљевске породице. То је, кажу, и једно од најопаснијих места у замку.

Прошли смо тим пролазом. Све изгледа попут уског и мрачног каменитог тунела са стрмим степеницама. Излаз из тајног пролаза води до Дракулине собе – тачније до дела замка где је изложена поставка у вези с Владом Цепешом.

Драк на румунском значи ђаво. Тако се значење речи Дракула може превести као – син ђавола, а Влад Трећи Цепеш познат и као Влад Дракула био је влашки војвода, који је владао Влашком у три наврата: 1448, 1456–1462. и 1476. године. Он је познат по томе што је током своје владавине спроводио сурове методе у одбрани од османских освајања, нарочито, набијањем на колац, пре свега османлијских заробљеника и њихових помагача.

Његов отац, Влад Други Дракул био је члан реда Змаја, који је основан да заштити хришћанство у Источној Европи. Поштован је као народни херој у Влашкој, као и у другим деловима Европе због заштите хришћана северно и јужно од Дунава. Значајан број обичног народа, али и племића преселио се северно од Дунава до Влашке у то време и препознали су га као лидера у одбрани од Османлија. Деда Влада Цепеша био је Мирча Трећи Дракула.

Вампирско гнездо

Поставка о Владу Цепешу у замку Бран оправдана је историјским значајем ове личности за просторе Влашке и Трансилваније. С друге стране, поставка везана за Стокеровог фиктивног грофа вампира служи чисто као маркетиншки мамац за стране туристе. У те сврхе, поједине просторије у дворцу уређене су као собе, у којима би наводно живели вампири. Те просторије су доста посећене и, разумљиво, занимљиве туристима. Опремљене су и аудио-визуелним ефектима како би на прави начин дочарале „вампирска гнезда”.

При изласку из дворца спуштамо се ка вашару. Поново се пробијамо кроз шаренило румунске радиности и уврнутих сувенира. Замак Бран остаје на узвишењу иза нас док тамни облаци прекривају небо – чиста готика.

Историјске чињенице

Замак Бран први пут се помиње у писаним изворима 1377. године. Тада је краљ Лајош Анжујски дозволио Саксонцима настањеним у Брашову да на том месту подигну камену цитаделу о сопственом трошку и сопственом радном снагом. Ускоро се око замка формирало и насеље Бран.

Почетком 15. века замак је једно време био у власништву влашког кнеза Мирче Старијег (деде Влада Цепеша). Он је у утврђењу успоставио царинску контролу за трговце који су путовали између Трансилваније и Влашке.

Замак је 1920. постао резиденција румунске краљевске породице и омиљено пребивалиште краљице Марије од Единбурга. Историјски извори указују да је једно време у замку живела и Маријина ћерка, будућа краљица Југославије Марија Карађорђевић. Након смрти Марије од Единбурга, замак је наследила њена најмлађа ћерка принцеза Илеана, надвојвоткиња Аустрије, да би 1948. године прешао у руке комуниста, након протеривања краљевске породице.

Замак је потом затворен, а тек 2007. године, Законом о реституцији, румунска влада га је вратила у посед наследника принцезе Илеане, надвојводе Доминика Хабзбурга. Две године касније управљање замком је и званично поверено надвојводи Доминику и његовим сестрама, који су исте године отворили реновирани замак за јавност, као први приватни музеј у Румунији, и представили стратегију за претварање Брана у значајну тачку на туристичкој мапи земље. У тој стратегији су и успели.

Пулс Европе

Поводом обележавања 15 година од приступања Румуније Европској унији група новинара из Србије недавно је боравила у тој земљи. Реч је о пројекту „Пулс Европе” који се спроводи под покровитељством Европске уније. Домаћини су упознали српске медије с примерима добре праксе и успешним пројектима које је у Румунији финансирала ЕУ. Новинари из Србије, између осталог, посетили су румунске градове Орадеа, Алба Јулија, Брашов и Букурешт.