Аквапланинг – шта урадити кад ауто почне да „плива”?

Вожња по киши је ризична из више разлога. Магле се стакла, ауто слабије кочи, ударне рупе постају невидљиве, саобраћај се успорава, саобраћајне гужве постају још горе, возачи још нервознији.

Аквапланинг је ипак нарочито опасан, пошто до њега углавном долази при вишим брзинама, а притом може потпуно да се изгуби контрола над возилом, што значи да и последице могу да буду катастрофалне.

Шта је аквапланинг и како до њега долази?

Гума на себи има шару која је таквог облика да се кроз посебне канале избацује воду преко које гума прелази. Квалитетне гуме са неистрошеном шаром могу да избаце заиста велике количине воде кроз те канале. Међутим, у неким ситуацијама гуме једноставно не могу да довољно брзо да истисну воду на коју наилазе, па се између гума и асфалта ствара слој воде који не може да побегне и понаша се као лед.

Тада гуме у потпуности губе контакт са асфалтом. То се зове аквапланинг, пише сајт Половни аутомобили. Шта ће да се деси када дође до аквапланинга зависи од заиста много фактора-  брзине кретања, да ли је ауто на правцу или у кривини, колика је дубина воде на асфалту, какав је квалитет гума, да ли је реч о вожњи великом брзином по јакој киши или о налетању на бару.

Ту су и фактори које многи не сматрају важним, али ипак могу да утичу у великој мери: однос ширине и висине гуме, намена гуме, маса возила .

Генерално, што је гуми више истрошена шара, аквапланинг ће лакше да се јави.

При којим брзинама може доћи до аквапланинга? Углавном преко 50 километара на сат, мада уколико и при нижој брзини улетите у дубљу воду на путу, такође може доћи до привременог губитка контроле или чак озбиљнијих последица, нарочито ако возач панично одреагује кочењем или воланом.

Иначе, када погонски точкови изгубе контакт са подлогом због аквапланинга, обртаји мотора могу нагло да скоче, мада и ту ситуација зависи од тога да ли је контакт изгубио само точак са једне стране, да ли ауто има ЕСП или само АСР и како ће они одреаговати уколико их има. Укратко – нема универзалног правила.

Ауто може и само левим или десним точковима да налети на бару на путу и да се само на њима јави аквапланинг, што може да се манифестује на различите начине у зависности од дубине воде, брзине кретања, стања гума, итд. У таквим ситуацијама најбоље је да се не реагује већ да пустите да ауто пређе и да задржите правац кретања.

Како реаговати када дође до аквапланинга?

Без панике – то је веома важно. Без оштрог кочења и контрирања воланом. Подигните стопало са папучице гаса, али не сувише нагло. Уколико се налазите на правцу и није дошло до заношења, чим ауто довољно успори и точкови остваре довољан контакт са асфалтом, моћи ћете да повратите пуну контролу. За то време чврсто држите управљач у одговарајућем положају, односно у правцу у којем се возило креће.

Ако почнете благо да се заносите, пажљиво са контрирањем, пошто може да се деси да гуме изненада добију тракцију, што лако може да доведе до много озбиљнијег заношења и губитка контроле над возилом. Једноставно, тешко је дати универзалне савете како се понашати код аквапланинга. Теорија је једно, а пракса је нешто потпуно друго...

На пример, аквапланинг не мора да „ухвати” или „пусти” истовремено сва четири точка, па кочење или нагло пуштање гаса може да доведе до заношења, док би лагано пуштање гаса помогло да се врати тракција и контрола над возилом. Можда тракцију изгубе само предњи точкови...

Аквапланинг не мора да се појави на свим точковима

Ова чињеница додатно компликује ситуацију, нарочито код аутомобила који немају напредну електронику, као што су АБС, АСР или ЕСП. Једноставно, ако возач почне рефлексно да кочи, а његов ауто нема електронику која ће да стабилизује ауто, заношење може да буде катастрофално, чак и ако је у питању налетање на мало већу бару. Аквапланинг такође може да се појави а да возач то и не примети, нарочито ако је реч о краткотрајној појави. Можда се ауто трзне када ЕСП одреагује чим точкови добију тракцију, док ће возач то приписати некој неравнини на путу.

Како избећи аквапланинг?

Оно што је најважније, прилагодите брзину условима на путу, успорите када наиђете на део пута на којем делује да је вода дубља, преко мостова, надвожњака и подвожњака, на део пута са лошијим асфалтом или колотразима, проверавајте дубину шаре на гумама. Такође, гуме морају да буду надуване на одговарајући притисак, зато што су недовољно надуване гуме ризичне и у овој ситуацији. Ако возите по ауто-путу или неком другом путу на којем има колотрага, будите много пажљивији.