Ово је најудаљенија звезда
Свемирски телескоп регистровао је светлост Еарендела, којој је због удаљености требало 12,9 милијарди година да стигне до Земље
Свемирски телескоп Хабл успео је да „ухвати” светлост звезде назване Еарендел (Јутарња звезда), у галаксији Санрајз арк, толико далекој да је њеној светлости требало 12,9 милијарди година да стигне до наше планете. Стручњаци напомињу да је реч о звезди из прошлости у коју је Хабл „завирио” и да је она постојала у првој милијарди година након Великог праска. Ово је нови рекорд, јер је реч о сада најудаљенијој звезди за коју су експерти утврдили да је постојала.
„У почетку готово да нисмо верова- ли у то што смо гледали на снимцима, јер је ова звезда била много даље од оне која је претходно важила за најудаљенију, откривену 2018. године”, рекао је Брајан Велч са Универзитета Џон Хопкинс у Балтимору.
С обзиром да се свемир шири, у тренутку када светлост удаљених звезда стигне до Земље, он је „растегнут” на дугачке црвене „таласе” и тај феномен се назива „црвени помак”. Велч објашњава да светлост Еарендела долази из ере назване „црвени помак 6.2”.
„У таквим даљинама целе галаскије личе на мале мрље, а светлост од милиона звезда стапа се практично у једну”, напомиње Велч.
Истраживање Еарендела наставиће се и уз помоћ свемирског телескопа Џејмс Веб који је опремљен далеко бољом технологијом него Хабл. За сада претпостављају да је маса ове давно нестле звезде била бар 50 пута већа од Сунца.
Телескоп Хабл успео је да сними и црну рупу у галаксији познатој као Хенизе 2-10 која је удаљена од Земље 30 милиона светлосних година. Ова црна рупа је необична по томе што из ње може да се рађа звезда, чиме је пољуљано досадашње најчешће мишљење научника да је црна рупа она која уништава све што у њу уђе. Ово откриће, по оцени стручњака, помаже и да се боље разуме одакле супермасивне црне рупе заправо долазе. Исти телескоп „ухватио” је пре извесног времена црну рупу и у нашој галаскији.
Свемирски телескоп Хабл је заједнички пројекат НАСА и Европске свемирске агенције, а на прво путовање у орбиту наше планете кренуо је 1990. године. Иако је било предвиђено да његова мисија траје 25 година, у међувремену је продужена. Телескоп Џејмс Веб је његов наследник.