Надреална соба

Уметност у свакодневном животу – омиљена је тема дизајнера ентеријера, који пишу саветодавне текстове о уређењу стана. И сама сам о томе волела да пишем. Данас, чини ми се, најадекватнији принцип уметности који можемо применити је онај који су својевремено прокламовали надреалисти у свом Манифесту из 1930. године, у којем, између осталог пише: „Постоји извесна тачка свести у којој живот и смрт, стварно и имагинарно, прошлост и будућност, високо и ниско, изрециво и неизрециво – престају да се опажају као контрадикције.”

Сваке вечери, наша дневна соба и у њој ми, уз укључени ТВ пријемник, постајемо сведоци надреалистичких визија. Док заваљени у фотељи грицкамо сендвич, или док окупљени око стола играмо карте, или док лешкарећи на кревету решавамо укрштене речи, сва, или бар понеко од наших чула, на сцени прати:

– рањене људе и разбацане, окрвављене ствари, после случајних или намерних удеса, ту негде, поред нас

– модне ревије са младим, мирисним и негованим женама у хаљинама од свиле и кадифе украшене драгуљима

– рекламе за мршављење помоћу препарата и апарата, које треба гутати или на којима треба вежбати, а све то после слике колона изгладнелих људи, жена и деце који спасавају само живу главу

– предизборна препуцавања политичара пуна парола о томе како ће, само што није, у нашој земљи, и не само нашој, потећи мед и млеко, наравно под условима...

– свечана отварања блиставих бутика, кафића и бензинских пумпи уз слике згаришта и рушевина, беде и немоћи...

Један од најчувенијих надреалиста, славни каталонски ексцентрични сликар Салвадор Дали, својевремено је шокирао свет својим делима пуним спојева неспојивих појава и предмета. Комбиновао је ужасе рата са сценама изобиља, радости рађања са призорима распадања. Уз то је волео да се поиграва елементима ентеријера!

Сликао је ормане, са затвореним, полуотвореним или отвореним фиокама, пуним неких чудних ствари, сликао је столице са ногама у салонским ципелама, са наслоном у облику заштитнички пребачене руке, као оне коју очекујемо да нас заштити или охрабри, правио је софе у облику меких, напућених и сензуалних усана лепе жене, а најшокантнија је његова соба у облику главе славне холивудске филмске диве Ме Вест, где су њене усне – фотеља, њене очи – слике, њен нос – камин, а њена коса – завеса!

Ако у својој дневној соби, уз вечерњи ТВ програм, осетите да вам се глава претвара у собу (!), не бојте се, то није лудило. Дали није умро луд, већ у дубокој старости, веома богат и изнад свега луцидан до последњег даха.

Дакле, ако осетите да вам се глава претвара у собу, то је зато што будни сањате, а пошто не спавате, нисте у стању ни да се, из тог сна, пробудите.

Арх. Радмила Милосављевић
www.dopisna-skola-ambijent.rs