Мансардна соба
Мансарда је данас готово престижни простор у кући, а ако је нема, вреди је дозидати
Мансардни кров је само онај кров који има мансардне прозоре. Мансарда нипошто није обично поткровље већ нешто што има свој и те како цењени педигре. По дефиницији „мансардни прозор је већи кровни прозор са сопственим кровом” а измислио га је чувени архитекта Франсоа Мансар (1598–1666), један од главних представника класичне архитектуре 17. века, који је између осталог саградио и дворац Блоа, Мезон Лафит и цркву Вал де Грас у Паризу. Постоји још један Мансар, Жил Ардуен, такође славно име француске архитектуре 17. века, који је био најзначајнији архитекта Луја XIV и који је саградио дворац у Версају, али он није заслужан за мансарду.
Мансарда је „топло срце куће”. Скоро сви заљубљени сањају о ноћи проведеној на некој од париских мансарди. Са мансардног прозора човек може на читав град да гледа са висине и може да заспи гледајући у звезде.
Некада убого уточиште уметника и боема који су за мало пара могли да изнајме неку од напуштених одаја за послугу у кућама племића – мансарда је данас готово престижни простор у кући, а ако је у кући нема, вреди је дозидати! О њу се отимају нарочито млади укућани, зато што омогућава неконвенционално решење ентеријера, али и они други, из разних разлога. Један од најчешћих је проширење стамбеног простора на рачун често неискоришћеног и запуштеног тавана.
Архитектонски, мансардна је соба флуидна и динамична. Обично има зидове који су са три стране у уобичајеном поретку, док је на четвртој страни извор светлости; прозор у комбинацији са таваницом која се ломи, спушта до најниже и пење до највише тачке.
Поред игре површина, ту је још и игра материјала оличена у дрвеним гредама – носачима и подупирачима на којима је време оставило траг али које се не стиде својих година. Оне као да вапе за отвореним камином, робустним зидовима, и дашчаним подом. Али, тиме ни издалека нису исцрпљене све могућности комбиновања у мансардном простору. Мансарда ће радо пригрлити маштовита решења, разне смеле и неочекиване комбинације, како у погледу комбиновања функција становања, тако и у погледу стила, материјала и распореда намештаја – само ако имају духа. Истовремено неће опростити ниједну варијанту која би ишла на уштрб слободе. Нарочито је алергична на комбинације типа „уграђеног, сандучастог намештаја – од зида до зида и од пода до таванице” који простор окивају једном заувек.
Мансарда, осликана, опевана и описана инспирација Реноара, Пучинија и Игоа, има права да поставља услове обичним смртницима.
Арх. Радмила Милосављевић
www.dopisna-skola-ambijent.rs
