Добре особине кокоса

Када у радњи тражимо кокос, прва асоцијација већини је кокосово брашно, док о осталим производима кокосове палме и не размишљамо. Кокосова палма расте у тропским крајевима, највише на обалама Тихог и Индијског океана. Кокосова палма је вишенаменска биљка. Плод палме је кокосов орах, који садржи кокосову воду, богату минералима, у првом реду калијумом. Кокосово млеко се добија од кокосове воде и меснате беле унутрашњости плода.

У нашим продавницама нећете наћи свеж кокосов орах, већ уколико имате среће, потпуно зрео, браон боје величине већег грејпфрута. Када бирате орах, промућкајте га и ако чујете течност, погледајте га споља да нема плесни, ни оштећења. Орах је веома тешко разбити, али можете то учинити на неколико начина. Пре него што кренете да га ломите, посматрајте облик кокосовог ораха. Са стране где је растао на палми постоје три тачкице па направите једну или две рупе кроз њих дебљим ексером или шрафцигером и извуците кокосову воду. Она је код свежих, зелених кокосових ораха врло укусна и освежава организам, а има састав који веома подсећа на крвну плазму.

Саму љуску можете сломити или ударањем ораха о чврсту подлогу, коришћењем сатаре, секире, већег чекића. Када разбијете љуску, потребно је одвојити њу од беле меснате унутрашњости. Када поделите орах у више комада, унутрашњост одвојите ножем. Ако је орах свеж, унутрашњост је потпуно беле боје. Уколико нађете мањи део који је жућкаст, одстраните га, јер због буђи није за јело.

Свежи, зелени кокосов орах који код нас тешко можете наћи у себи садржи кокосову воду која је права мала ризница лако сварљивих угљених хидрата и електролита и одличан је избор за спортисте и реконвалесценте.

Кокосово млеко се прави тако што се бела месната унутрашњост кокоса стави у блендер, налије врелом водом и уситни што више, а после тога процеди кроз вишеслојну газу или крпу. Индустријско кокосово млеко у конзерви се такође може наћи у продаји, али је увек боље направити свеже.

Кокосово брашно се добија млевењем и сушењем беле меснате унутрашњости кокосовог ораха и то је онај део који сви ми препознајемо у неком колачу или торти.

Кокосово уље се у нашим трговинама може наћи у два облика: као девичанско цеђено кокосово уље и рафинисано кокосово уље. Наравно, девичанско је квалитетније и скупље, а поред прехрамбене улоге, многе жене га користе и у козметици. Девичанско кокосово уље тек на преко 23–24 Целзијуса прелази у течно стање, а испод тога је чврсто, беле боје. Оно је пуно фитохемикалија и има карактеристичан укус кокоса, благ, не сувише јак. Рафинисано кокосово уље обично нема никакав мирис ни укус кокоса, а ценом и квалитетом је знатно испод девичанског.

Кокосово уље у своју исхрану можете уносити баш као и друга девичанска уља, рецимо у салати или пиринчу, уз милк шејкове и муслије или можете пржити поврће на њему. Једна мера опреза ипак мора да постоји, наиме, кокосово уље садржи холестерол, дакле засићене масноће (чак 92 одсто су засићене масне киселине), па је потребно да га избегавају особе које имају повишене вредности холестерола. Кокосово уље је отпорније од других уља и дуго се може користити пре него што ужегне.

Јасна Вујичић, нутрициониста
www.nadijeti.com