Звучник уместо ауспуха
Тихи електрични аутомобили опасни су за неопрезне пешаке а спортске верзије без звука су изгубиле основу за повишени адреналин… Али, решење је на помолу
Ери моћних бензинским мотора назире се крај што не мора у битном да поквари уживање љубитељима спортских аутомобила. То што ће они бити електрични у дизајнерском смислу не мења многоу пракси, баш као и код перформанси јер је већ доказано да електрични аутомобили постижу импресивније обртне моменте и убрзавају полетније од класичних. Оно што ће недостајати је мирис бензина што је ипак мањи проблем и карактеристични звук коју сваку “марку” која држи до себе на неки начин издваја као уникат.
Спортски аутомобили нису измишљени и конструисани да би били економични, да буду рационално решење за оно што зову превоз од тачке А до тачке Б. Код спортских аутомобила важне су углавном емоције и адреналин, од дизајна, преко “музике” коју постижу снажни мотори до људских слабости као што је жеља за показивањем статусних симбола. Гласна „рика“ из ауспуха некоме је само несносна бука, али за заљубљенике у спортске аутомобиле то су ноте за уши, милина због које заљубљено гледају свог лепотана на четири точка.
Иако је технологија опонашања звукова на већини електричним аутомобила можда и сувишна, код аутомобила као што је “порше” или „ферари“ она је нужна јер је специфичан звук смисао И симбол спортских возила.
Превише тиха електрична возила су безбедносни проблем, не чују их пешаци који закораче на коловоз, не чују их други возачи, па испада као да се прикрадају. Зато већ постоје и законске одредбе на нивоу ЕУ да возила морају емитиовати одређену буку како би их пешаци и остали у саобраћају могли да чују. Прописани децибели су врста заштите а папучица гаса је диригентска палица.
Питање је како надокнадити звук из ауспуха који више не постоји, а да то не буде пуштање наснимљених звукова кроз звучнике на неком скривеном месту на каросерији. О томе интензивно размишљају у готово свим компанијама које производе спортске аутомобиле, чему сведочи све више пријављених патената на ту „тему“. Међу њима је и Порше који је ових дана патентирао технологије генерисања звука за опонашање „брундања“ мотора и ауспуха.
“Звучници који се налазе иза браника су ограничени у својој гласности и квалитету звука. Емоције се тако не стварају” – написали су инжењери Поршеа у опису патента. Ако се мотор с унутарњим сагоревањем више не користи као „инструмент“, издувни систем треба алтернативне “изворе”. У случају патента Поршеа, то су фино подесиви звучници. Барем један, по могућности неколико, али то није толико важно. Много је важнији избор резонантних материјала и кућишта око њега.
Према Поршеу, овај систем могао би да изгледа као издувни пригушивач, идеално би требало да буде израђен од титана и да буде постављен тачно тамо где је одувек и припадао, на задњем делу аутомобила. А како звук не би допирао само до унутрашњости, већ дао до знања околини да путем језди “порше”, два излазна отвора усмеравају звук ка напољу, нешто баш као класични ауспух, имитирајући га.
Иако је оваква ствар на већини електричним аутомобила можда и сувишна, како примећује немачки часопис Ауто Мотор Спорт, код аутомобила као што је “порше” она је нужна јер је специфичан звук уткан у ДНК спортских возила. Идеја висококвалитетног стварања звука мотора заправо је врло логична, тврде, код будућих електричних спортских аутомобила који ће заменити своје бензинске претке.
