Уредна соба

„Својина је замка. Оно што верујемо да поседујемо у ствари поседује нас.” Кар

У свету обиља постоји „покрет против ствари”. Протагонисти огромну већину предмета који испуњавају наше собе, сматрају сувишним. Наравно, они прихватају да су постеља, столица, сто и орман, уз још неке детаље, неопходни, али исто тако осуђују неконтролисано гомилање свега и свачега што се производи и продаје, под фирмом савремених достигнућа или статусних симбола.

Нажалост, људски порив за поседовањем сувишних ствари необично је снажан, и на њему, добрим делом почива просперитет успешних привреда у свету. Бити цивилизован по критеријумима „човека запада”, значи имати много потреба, а имати много потреба значи имати много предмета за задовољење тих потреба. Овај циклус се непрекидно обнавља, јер нови предмети рађају нове потребе, па тако долази до ситуације да оно што је некада значило помоћ временом постаје оптерећење.

Пре него што почнете да јадикујете зато што не можете да купите ништа ново за своју собу, уђите у њу и добро је осмотрите. Можда је и она пуна свега и свачега из вашег „времена обиља”? Од предмета до предмета, анализирајте стање ствари, одговарајући на следећа питања:

– да ли ми је та ствар потребна, да ли ми је корисна или ми је сувишна

– да ли сам уопште имао(ла) разлог да је купим и за њу дам новац

– да ли ми је са њом соба лепша или би без ње била још лепша

И тако даље.

То исто урадите у кухињи и у купатилу, а поступак примените и на садржај ормана.

Изненадићете се када констатујете да вам знатан број ствари баш више ништа не значи. Ослободите их се тако што ћете их продати или поклонити некоме коме ће можда бити од користи. Ако имате предмете без икаквих употребних, естетских, интимних или музејских вредности – баците их! И немојте рећи да тако нешто не постоји у вашој кући!

Можда ће некоме предлог о бацању ствари у ово време зазвучати цинично или неозбиљно. Не, иза овог предлога стоје најбоље намере. Психологија чувања ствари које нису потребне ни нама ни другима, неће помоћи да се осећамо боље, а подсећање на то да смо некада куповали глупости сада нас може само нервирати.

Један паметан човек из „света обиља” лепо је рекао: „Предмет који ничему не служи, двоструко је зло. С једне стране троши драгоцене сировине да би био направљен, а с друге стране загађује околину, јер убрзо бива одбачен.”

Ако ипак припадате онима који сматрају да је ово наше време када треба чувати све, од подераних папуча до прочитаних новина са давно превазиђеним политичким догађајима, онда бар унесите ред у то чување. Одредите место за стару хартију, старо гвожђе и старе крпе. Ослободите своју собу, јер она не може и не сме постати место за скупљање секундарних сировина. Нарочито ако је мала и ако је волите.

Арх. Радмила Милосављевић
www.dopisna-skola-ambijent.rs