Обучена соба

Једна стара столица стоји данима напуштена на улици. Без икакве везе са околином, остављена тако неприродно сама. Суседи који су се пре неколико дана одселили, једноставно су је заборавили. У међувремену, нико је није однео. Никоме не треба.

Посматрам је са прозора оком професионалца. Невероватно је оронула, али стоји савршено усправно. Нема у њој ничег лажног: ноге и леђни наслон од масивног дрвета, више тесарски него столарски обрађеног, конструкција чврста – свака веза на свом месту, пропорције изванредне. Могле би јој позавидети многе од оних лоше обликованих столица, које се безразложно шепуре у излозима под светлошћу рефлектора. Душу је дала за уметничког фотографа да је употреби за симбол пролазности на некој изложби дизајна ентеријера. Али, ни фотографа нема.

И тада ми паде на памет да је ова столица идеална полазна тачка за причу „о обученом намештају”. Обучени намештај значи намештај који у соби стоји прекривен навлаком. Облачење се врши из једног од следећа два разлога: да се намештај сачува или да се намештај сакрије.Испод специјално кројених навлака чувају се вредни стилски комади, или они који ће дуже време бити, због одсуства укућана, ван употребе, или они који су из одређених разлога породичног начина живота изложени већем трошењу или прљању.

Међутим, испод лепих, декоративних навлака могу да се крију и сасвим неугледни комади намештаја (као нага напуштена столица, на пример). Ново рухо старом намештају продужава живот, а укућанима штеди новац и причињава радост. Ова идеја нипошто није нова, нарочито су домаћице одувек волеле да праве одећу за своје столице и фотеље – и не само за њих! Шта је друго столњак који пада до пода, ако не свечана сукња за сто? Шта су друго прекривач и балдахин ако не хаљина и огртач за кревет?

Дизајнери се овим проблемом нису много бавили, иако је креирање одеће за намештај изузетно занимљива и инспиративна тема. Знам само за један пажње вредан пример ове врсте: пре више година, аргентинска дизајнерка руског порекла Силвија Либедински, на једној изложби у Лондону, изложила је најобичнију столицу и за њу серију специјално израђених „тоалета” у стиловима прохујалих времена, које се могу купити као што се купује хаљина. Тако њена столица може бити „а ла” Луј XIV, XV, XVI, затим Чипендејл, Тонет, Мекинтош...

Ако размишљате како да обучете своју стару фотељу од које већ дуже време одвраћате поглед, почните са најједноставнијим начином: пребаците преко ње обичан, велики постељни чаршав. Изненадићете се количином светлости која ће вас запљуснути из до тада мрачног угла собе. То вас ниша не обавезује а мoже да постане први корак на путу до ко зна каквих креативних идеја и маштарија.

Арх. Радмила Милосављевић
www.dopisna-skola-ambijent.rs