Бања на врху солитера

Младеновачка бања „Селтерс” до сада је била најпознатија на широј територији Београда, али већ од 15. септембра ове године примат ће јој озбиљно угрозити терма у Новом Београду, у Улици омладинских бригада, у насељу „Вест 65” . Тамо је већ скоро све спремно за отварање бање, што је само по себи велики куриозитет када је реч о Београду.

– То је први случај открића термоминералних вода на левој обали Саве на ужем градском језгру. Ради се о водама Терме „Вест 65”, тако названим по месту у граду на којем се налазе. С дубине од преко 500 метара експлоатише се термоминерална вода температуре преко 40 степени Целзијуса, јединственог хемијског састава – каже др Дејан Миленић, председник Српске геотермалне асоцијације и професор Рударско-геолошког факултета и наглашава да ће због својих температурних одлика и јединственог хемијског састава моћи да се користи за потребе грејања и у балнеолошке сврхе, као природни лековити фактор.

Терме на Новом Београду

Захваљујући бушотини, односно дубоком бунару, захваћене су воде високе температуре од чак 43 степена, у количини од 10 литара у секунди. Воде су категоризоване као природне, хипертермалне, алкалне, натријумско-хидрокарбонатно-хлоридне, повишене минерализације с повишеним садржајима водоник-сулфида, флуорида и бора.

Обреновачка бања

Помак је направила и Обреновачка бања, популарније звана „Цевка”, поред тамошњег хотела, која је имала само једну чесму испод које су грађани у реду пролазили, а сада је проширена и уређена с више тушева, тако да омогућава већем броју заинтересованих да користе њена лековита својства.

Др Миленић додаје да ће у оквиру комплекса „Вест 65” бити формиране просторно највеће терме у ужем градском језгру у овом делу Европе. На овим термама биће примењен концепт „ресурсног парка”, односно воде ће се користити вишенаменски у каскадној апликационој варијанти. То практично значи да ће се температура воде спуштати са 43 степена до 15 каскадно, односно поступно, тако што ће се с најтоплијом водом загревати простори, а како се температура буде смањивала користиће се за џакузи, сауне, каде, базене за пливање.

– Сва озбиљна истраживања су урађена, били су укључени немачки институт и Медицински факултет у Београду, тако да је с највишег могућег стручног врха не само дато одобрење да се вода богата минералима може користити већ се и препоручује посебно за инхалације и кожна обољења. Зграда у којој ће се бања налазити изузетно је атрактивна, тренутно највиша у Београду са чак 42 спрата, а на њеном врху ће бити апартмани за воду – објашњава наш саговорник.

Подсећа да смо концепт преузели из Будимпеште, па ћемо сада и код нас у самом центру Београда имати велнес, спа и друге садржаје. Једина разлика што је то код нас новина, а Мађари су своје термалне бунаре ископали још пре сто година.

Овај искорак ће бити далеко испред свега што смо до сада имали прилике да видимо. Када је реч о београдским водама углавном се помињу купалишта на две реке, али у географском смислу када се помену бање мисли се о Младеновцу, Сокобањи, Нишкој, Врањској, Врњачкој.

Скадарлијска вода

– Термоминералне воде Скадарлије данас нису у употреби. До пре петнаестак година, чак су се и флаширале и комерцијално продавале у количинама од неколико милиона литара годишње, али су нажалост нестале с тржишта у транзиционом процесу који је за нама. Пошто оне свакако нису нестале у природном смислу, сигуран сам да ће се у будућности наћи инвеститор који ће обновити експлоатацију термоминералних вода Скадарлије – каже др Миленић.

Београд је и до сада имао термалне изворе, али далеко од овог нивоа уређености. У Скадарлији постоје три извора, по један у Лештанима, насељу Браће Јерковић, Белим водама, Овчи, Врчину, Обреновцу, Коњарнику, Кораћици. Нажалост, ови извори су далеко од идеалног стања, многи су неуређени, делују дивље, ако изузмемо „Селтерс”, бању у Кораћиц

и испод Космаја и Обреновачку бању.

Сам терен Београда и околине је, по казивању стручњака, сложене хидрогеолошке грађе, захваљујући чему на неким подручјима постоје извори минералне, топле и лековите воде, али њихово природно истицање је ретко. Извор у Вишњичкој бањи је у том смислу најпознатији. Остали извори су махом пронађени бушењем. Неки имају природно истицање самоизливом, док се код других користе бунарске пумпе за експлоатацију.

– Начин истицања не опредељује квалитет коришћења, он више представља одређену атрактивност, али свакако не утиче на квалитет и могућности коришћења минералних вода – истиче наш саговорник.

Најпознатији у свету

Свет је пун термалних извора и природних чудеса тог типа, а најпознатија и сан сваког туристе су Памукале у Турској, каскадни терминални извор који из године у годину привлачи све више посетилаца. Плава лагуна на Исланду је једно од највећих термалних купалишта на свету, које је настало тако што је оближња термоелектрана испуштала отпадну воду у природу, а земља је задржавала на површини. Чувени су и термални извори Сатурнија у Италији, а међу бројним термалним „налазиштима” наведимо и Кусацу у Јапану, који је права термална река богата сумпором високе киселости те благотворно делује на кожу и дисајне путеве.

Бањски туризам бележи стални пораст. Осим тога, термални извори могли би да се користе за загревање просторија као и за фабричке погоне, што би допринело значајној уштеди енергетских ресурса.

И за лечење и за грејање

У Будимпешту, захваљујући управо овом природном богатству, гости стижу током целе године. Бање средње и југоисточне Европе надалеко су познате, па и Србија има јединствену прилику да се организованијим наступом сврста на мапу бањских, велнес и спа центара.

– Могућности коришћења термоминералних вода на територији Београда изузетно су велике. С једне стране могу се користити у медицинским поступцима купања и екстерних апликација, комбинацијом и мешањем с лековитим блатима – пелоидима, а с друге стране могу се користити и пијењем, односно инхалирањем. Воде с температуром вишом од 30 степени Целзијуса могу се користити директно за грејање. Ово је посебно интересантно у бањама које се карактеришу температурама вишим од температуре прописане медицинским протоколима за коришћење, па се довођењем температуре у те опсеге бесплатно добија геотермална енергија неопходна за грејање бањских простора. Најбоље решење је организованост у наступу. Треба формирати јединствене базе података за територију града Београда, интегрисати јавни и приватни интерес и улагања, промовисати заједничке наступе на сајмовима и вршити сталну промоцију бањског потенцијала Београда – закључује професор др Дејан Миленић.