Удобна соба

Трагајући за дефиницијом удобности, сетих се једне лепе, сите мачке, опружене преко нагомиланих јастучића од ружичасте и зелене свиле, у подножју прозора уоквиреног гроздовима црвених мушкатли у белим, порцуланским саксијама. Тело мачке било је изложено искошеним сунчевим зрацима, који су тог раног поподнева касне јесени били златни, топли и флуидни. Васиона, кућа и живо биће у њој, били су креатори слике апсолутне удобности.

Удобност собе само делимично зависи од тога колико је соба велика, колико је празна или затрпана стварима, колико је топла и одакле долази светлост. Доживљај удобности онога ко у собу улази, много више зависи од тога шта му је претходило. Ако сте мимо своје воље били изван своје куће, сами или у гомили, чекајући некога (ко можда неће доћи), или нешто (хлеб, млеко или аутобус), притом још и уморни од дневних догађаја иза себе и неизвесности испред себе, а да притом још и сипи киша, провејава снег или брише кошава – онда је ваша визија удобности више него јасна: то је кућа, у кући топла соба, у соби мека фотеља, на фотељи лаки плед, изнад фотеље пригушена светлост, поред фотеље шоља топлог млека, књига, слика и музика која вас опушта...

Фотеља је симбол удобности, а „само моја фотеља” у соби је предмет коме поверавамо своје тело без услова и ограничења.

Да бисмо појачали ефекат удобности, фотељу можемо допунити детаљима као што су:

– џепови на навлаци са стране, у које можемо ставити све оно што желимо да нам је надохват руке: часописе, књигу, плетиво, карте за играње, наочаре, марамицу, топле чарапе...

– додатак фотеље за ноге, на које можемо опружити ноге ако нам такав положај повећава положај удобности,

– јастуче на леђном наслону за ослањање главе у трагању за најудобнијим положајем вратне кичме, и тако даље.

Удобност у кући треба неговати, не као вештачку формулу луксузног живљења, већ као начин одржавања психичке равнотеже. Они који живе сами, најчешће су у прилици да креирају степен своје удобности, без уплитања са стране. Они који живе у породици, морају бити спремни на толерантан однос према удобности других.

Понекад жена завиди мужу што уме да се излежава, да пије кафу и чита новине у кревету, да се одмара испред телевизора, не схватајући да је сама себе лишила истог задовољства. Често, жена и мајка у кући пате од осећања гриже савести ако лешкаре у време док око њих све врви од немирног породичног живота, уз уобичајену заблуду да ће без њиховог учешћа све у кући кренути наопако. То их неминовно доводи у стање исцрпљености и незадовољства, које се даље преноси, реметећи општу удобност у кући.

Психолози сматрају да блаженство удобности које доживљавамо увек има своју прошлост. Када осетимо да нас удобан положај испуњава задовољством, то се у нас враћа сећање на неку давну заштићеност – можда ону у колевци, у загрљају оца или у крилу мајке.

Зато је наша фотеља у соби толико важна.

Арх. Радмила Милосављевић
www.dopisna-skola-ambijent.rs