Мој живот није само глума

Отишла је и вратила сe, а публику не престаје да интригира...У Њујорку је похађала Ли Стразберг академију у којој су своје таленте брусиле и славне холивудске звезде. Пријатељи су јој пре поласка говорили: „Пази да те огромне зграде не прогутају”. Она се заљубила у овај космополитски град. Била је члан једне њујоршке позоришне трупе, предавала глуму на чувеном универзитету „Пејс”. И тамо где је и сама учила – на Институту „Ли Стразберг”. Заиграла у популарном „Реду и закону”… У то доба снимила је филмове „Јелена, Катарина, Марија”, „Love Hunter”, „А Quintet”, „The Blacklist”, „Влажност”, затим серију „Пет”, „Дуг мору”, „Државни службеник”... И после једанаест година, ипак, прекинула своју америчку авантуру.

Одлучно је рекла: „Збогом, Америко”.

Сада глумица Јелена Ступљанин вешто балансира између обавеза око домаћих и страних серија и прилагођава се условима које задаје вирус корона.

Тренутно је гледамо у серији живописног назива „Каљаве гуме” на РТС 1.

Свекрва и снаха

Први пут има прилику да игра у серији која се, између осталог, бави и односом снаје и свекрве (Горица Поповић), где се две жене међусобно подржавају, поштују и разумеју.   – Наш однос је оправдан, људски и топао – каже наша саговорница. – Било ми је задовољство да играм лик снаје која је са свекрвом „на истој страни”.

За своју Дину вели да је прва генерација српских имиграната у Америци. Рођена је тамо, али течно говори српски и васпитана је у духу наше културе. Међутим, због тога што је одрасла у земљи где су жене ослобођене од спрега менталитета према којем у свему доминира став мушкараца, она је врло освешћена, независна жена која има дубок осећај за правду.

– Мислим да ми је било најпривлачније што је Дина пре на страни своје свекрве, Весне, него на страни свог мужа (Бојан Жировић). Испоставиће се да је та зрела, префињена и скромна жена у праву, да су њени поступци исправни.

Занима нас колико су се за протеклих десетак година глумачког рада оствариле њене идеје и снови?

– Искрено, никада нисам на свој глумачки позив гледала као на каријеру. Чак и кад сам живела у Америци, мој избор је био да останем у Њујорку, где сам се бавила позориштем, што ми је више пријало него да одем у Лос Анђелес, у центар филмске индустрије. Одувек су ме занимали људи са којима проводим време, са којима радим и дружим се. То ме је чак и коштало „неке славе” јер сам отишла у Америку када сам овде имала доста посла, да би видела неки „нови свет”, усавршавала се у угледној школи, упознала другу културу. Када сам у Америци почела доста да радим у позоришту и имала нека лепа филмска и ТВ искуства, схвативши да ми, ипак, квалитет живота који Америка пружа независним уметницима не прија, ја сам се опет вратила овде, и нисам се због тога покајала.

Лепа познанства

Питамо је какве се паралеле могу вући између Србије и Америке, у поимању позоришне и филмске уметности?

– Када је неко добар или одличан у свом послу није важно да ли ради у Америци или у Србији, једноставно квалитет се увек види. Међутим, главна разлика је у условима који постоје тамо и овде. Пре свега, Америка је земља која је заснована на синдикатима који штите своје раднике. Постоје јасна правила у односу према глумцима и сви их се чврсто придржавају јер би у супротном плаћали жестоке пенале. Код нас, на жалост, синдикати немају ту моћ као што их имају они у Америци.

Нека исуства су, ипак, незобилазна. Испричала нам је и како је ангажована у „Предстражи”. Улогу Ту (Два) добила је док се снимала друга сезона серије овде, код нас. Требало је да се појави у три сцене. Међутим, када је одобрено снимање треће сезоне, њена улога је добила на значају и појавила се у четири епизоде.

– Највеће изненађење је дошло током снимања четврте сезоне, која је сад у монтажи, где је мој лик постао важна фигура за све главне ликове „Прадстраже”. То је као да сам улетела у орбиту. Имала сам прилику да дуго времена проводим на сету са свима. Сада имам пријатеље међу америчким и енглеским глумцима, а и дивну сарадњу са редитељима.

Снимало се овде а изгледало је као да сам у Њујорку, јер су услови рада били по свим америчким стандардима и пријало ми је да радим, а опет окружена нашим људима иза камере који су феноменални у свом послу а који сарађују на серији велике популарности у Америци и Енглеској.

У лепом сећању остаће јој Колин Фарел, каже да је опуштен, пожелео јој је срећу са филмом „Циркус Колумбија”. Патриша Кларксон је била одушевљена што је из Србије, и поверила јој се да жели да посети нашу земљу, а највеће изненађење за њу је био Спајк Ли, који јој је упутио похвале. Од Сема Шепарда је добила на поклон његов роман.

– Мој живот није само глума, али је дефинитивно, на леп начин, „ограничен” послом којим се бавим. Глумац мора да води рачуна о себи, на разне начине, да буде окренут уметности, да чува културу у себи, да прати шта се на том пољу дешава и код нас и у свету. У том смислу, мој живот је веома подржан глумом, али упркос томе или можда баш због тога, нисам опседнута својим улогама, већ их пуштам да прођу кроз мене, а онда оставам место за ликове који ће доћи – рекла је Јелена Ступљанин.

Заволела сам Секу

Недавно смо је гледали у серији „Камионџије д. о. о”:

– Прихватила сам улогу Секе захваљујући редитељу Филипу Чоловићу са који сам снимала тинејџерску серију „Анин свет“. Искрено сам заволела лик те жене, која је толико аутентична у једном мушком свету. Која не одустаје од тражења праве љубави без обзира на низ неуспеха. Њен дух, снага и несаломивост и у најтежим околностима су нешто што ми је доносило радост на снимању.А.

„Лисице” их спојиле заувек

ТВ серија „Лисице” је била њен први озбиљнији продор на мали екран...

– Сташа је моја прва велика ТВ улога и много ми је значила, а највише због везе са другим глумицама (Хана Јовчић, Радмила Томовић и Наташа Марковић). Живот нас је одвео у различитим правцима, али кад се видимо осећам се као да се никад нисмо растајале. На том снимању сам стекла другарства за цео живот и једно огромно искуство пред камерама – рекла је Јелена Ступљанин.