Незасити крволок

Ни мање животиње ни већег крволока, могло би се рећи за ласицу, ту ситну гипку животињу која се понаша као прави разбојник и представља страх и трепет за своју околину. Круже многе приче о крволочности, али и храбрости ове животиње, која је непријатељ свему што хода и лети, али којој су, такође, сви непријатељи.

И најопасније штеточине убијају само онолико својих жртава колико им је потребно да се засите, а затим се повлаче и док не изгладне делују мирно и незаинтересовано. Једино је ласица незасита. Њене малене очи увек су у потрази за новом жртвом, па за њу с правом кажу да су јој очи веће од стомака.

Ловци најбоље знају колико ласица може да буде штетна. У фазанеријама и другим узгајивачницама дивљачи предузимају се посебне мере заштите од ове штеточине. Ипак, ласица увек нађе пут до својих жртава, па изгледа као да сматра изазовом све препреке и замке које се наместе.

Давне 1969. године, у децембру месецу, ласица је у фазанерији новосадског ловачког друштва поклала више од 60 фазана. Прегледом убијених птица, утврђено је да им је прегризла кичму у висини врата и појела кичмену мождину у дужини два центиметра.

Али забележен је и случај када су две свраке напале ласицу, не дозвољавајући јој да дође на појило.

Додуше, има и примера када се ласица повлачи пред својим жртвама, али су они изузетно ретки.

Већина је сигурно бар једном у животу видела ласицу. Ипак, подсетимо се њеног изгледа: заједно с репом, дугачка је око 20 сантиметара. Тело јој се наслања на танке и кратке ноге, па животиња делује витко. Томе доприносе лепо извајани глава и врат. Очи су јој мале, а поглед веома жив, као, уосталом, и сваки њен покрет. Длака јој је смеђе боје, с горње стране црвенкаста, а с доње светла.