Режисерска столица

Буково дрво, канвас платно и добро осмишљена конструкција чине овај тип столице практичном варијантом намештаја на склапање. Расклопи и седи, склопи и понеси или одложи у кућицу за алат до следећег пролећа. Спада у ред јефтиног намештаја за коришћење на отвореним просторима стана (балконима, терасама, лођама) или у баштама породичних кућа, где је сврставају у тзв. баштенски намештај. Дрвена конструкција се склапа по вертикали без обзира на то да ли носећа конструкција иде по паралелном принципу или по „икс” систему. При склапању, платно се повинује намери да постане небитно док при расклапању постаје суштински важно за тако захтевну функцију као што је седење. У сваком случају, од дизајнера се очекује да за један, на први поглед веома скроман комад намештаја, одабере најбољу дрвену грађу и најиздржљивије платно, да осмисли изузетно стабилну конструкцију, спремну да обезбеди удобност и сигурност приликом коришћења, што је арх. Ладавац доследно испоштовао.

Распон вредности ове столице највише се огледа у томе ко је корисник исте. Омиљена међу филмаџијама широм света, њу су током снимања филмова користили сви, од редитеља до глумаца и помоћног кадра. Ако је на задњој страни платненог леђног наслона исписано име Били Вајлдер или Мерилин Монро, ако је коришћена за време снимања филма „Неки то воле вруће”, онда је она непроцењиви антикварни предмет из домена историје филма. Без обзира на то што се готово и не разликује од оне из баштенске кућице у којој чека пролеће и чија је цена на снижењу око 50 евра!

Једна стара фотографија приказује поменуту глумицу на некаквој ледини како седи на столици на чијем је руконаслону причвршћен држач у који је углављен огроман отворени бели сунцобран. Поред ње стоји Артур Милер у разговору с реквизитером. То је само једна од безброј сцена на којој оваква столица вреди милион долара.

Бранко Ладавац

Индустријски дизајнер и архитекта, рођен је код Пореча у Истри 1937. године. На Академији примењених уметности у Београду завршио је одсек Унутрашње архитектуре. Редовни је члан УЛУПУДС-а са звањем истакнутог уметника и наградом за животно дело. Сарађивао је с већим бројем индустрија намештаја у бившој Југославији и добитник је бројних награда и признања за мултифункционални собни намештај, нарочито онај намењен породичном становању. Прагматичан, ослушкивао је законе тржишта и увек био на страни реалних животних потреба корисника. Био је респектован како од стране извођача тако и од стране продајне мреже, која је с успехом пласирала његов намештај на домаћем али и на иностраном тржишту. Један је од ретких који је истраживање тржишта схватао као путоказ за креирање програма.

Арх. Радмила Милосављевић

www.dopisna-skola-ambijent.rs