ДИЗАЈН

„Ђин” у свемиру

Облик намештаја занимљива је таласаста форма која прати потребе људског тела при седењу у релаксираном положају, што је функционални императив

(Фотографије из приватне архиве ауторке)

Када кажем „Ђин”, помислим на:

Тапацирани намештај за седење крај камина (фотеља, двосед и табуре),

Јарке боје (црвена, наранџаста, жута, зелена),

Проблематичан квалитет, таласасте форме,

Седамдесете године 20. века.

Зато ми пада на памет:

Филм редитеља Стенлија Кјубрика, према роману Сер Артура Кларка: „2001: Одисеја у свемиру” из 1968, научна фантастика.

Али, и: Фридрих Ниче са филозофијом о теми учења о борби између добра и зла Заратустре,

Рихард Штраус са музиком на горе поменуту тему, из такође поменутог филма.

Када многи од вас чују име „Ђин” да ли ће помислити на француски дизајн? Већина ће рећи: „Не, никако”, али одговор је: „Да, свакако.” Иако звучи тако далекоисточно, реч је заправо о нечем веома евроатлантском. И то из доба хладног рата, гвоздене завесе, Џејмса Бонда… Реч је о намештају пуном контроверзи и асоцијација. Намештај за седење „Ђин” дизајнирао је француски дизајнер Оливер Морг шездесетих година 20. века, усред свих изазова тога времена. На менију су биле нове форме, нови материјали, жеља за експериментисањем, али и тиха чежња за древним источњачким мистицизмом који је одувек био инспиративан за комбиновање са западњачким модернизмом. Такође је овај модерни намештај француског аутора добио зрнце зачина уз помоћ егзотичног имена „Ђин” (Djinn). Толико о имену.

Облик намештаја „Ђин” је занимљива таласаста форма која прати потребе људског тела при седењу у релаксираном положају, што је функционални императив. Конструкција је од савијених металних цеви, а испуњена меким полиуретаном, пресвучена тканином од најлонског жерсеја. Овај тзв. брзо пропадајући материјал учиниће да намештај после краће употребе изгуби форму, почне да делује оронуло, без шансе за опоравак.

Дизајнер Моро, суочен са том чињеницом, хладно је протумачио: „Ствари у савременом свету и не треба дуго да трају.” И све би остало у домену дизајн-експеримента са ограниченим роком трајања да се „Ђин” није допао Кјубрику.

Црвене таласасте форме намештаја као контрапункт стерилно белим зидовима једне собе у филму о свемиру – и ето пута у славу! Ко још брине о томе што „Ђин” нема практичну примену у свакодневном животу? Асоцијације које изазива су безвремене и непроцењиве.

Оливер Морг

Рођен 1939. у Паризу, студирао је дизајн ентеријера и намештаја у Школи ликовних, занатских и примењених уметности (Ecole Boulle) и Националној школи лепих уметности (Ecole Nationale des Beaux Arts), где је дипломирао 1960. Усавршавао је знање у Шведској и Финској, радио је у Холандији на пословима дизајна ентеријера и пејсажне архитектуре. Године 1966. оснива у Паризу сопствени студио у коме ради до 1976. Те године одлази у Бретању – постаје професор у Школи лепих уметности (Ecole des Beaux Arts) у Бресту. Упоредо са дизајном намештаја бави се сликањем и писањем. Недавно је објавио књигу „Imaginary Gardens and Little Theatres” за Сензбери центар визуелних уметности (Sаinsbury Centrе for Visual Arts). Имао је више самосталних изложби модерног намештаја у Лондону. Његова остварења у домену дизајна намештаја налазе се у бројним светским музејским колекцијама.

Арх. Радмила Милосављевић

www.dopisna-skola-ambijent.rs