Настанак бројева

У модерно доба не може се замислити свакодневица без бројева. Они се употребљавају у свим областима друштвеног живота, а не само у математичким изразима. Данас су међу најраспрострањенијима у свету две врсте симбола – добро познати арапски и римски бројеви.

Потреба за рачунањем и коришћењем бројева појавила се врло рано, пре више хиљада година, иако за бројеве у почетку нису постојале писане ознаке. Људи су почели да их користе због размене робе, а прво рачунање било је уз помоћ прстију.

Са напретком цивилизације, када је језик почео да се бележи писмом, истраживачи су се позабавили проналажењем ознака за бројеве. Међутим, ниједан од система означавања бројева, који су се развили у тадашњим трговачким друштвима, није постао универзалан.

У древном Египту, пре више од три хиљаде година, бројеви су записивани специјалним симболима, такозваним пиктографима.

Касније су стари Римљани открили систем бројева, а за њихове ознаке радије су користили слова, а не бројне симболе. Ове ознаке за римске бројеве сачуване су до данашњих дана.

Ситуација се променила откривањем бројних симбола, који су свуда у свету познати као арапски. Они су, по неким историјским подацима, почели да се користе пре око две хиљаде и пет стотина година. На будистичком копљу из Асоке, који датира из трећег века пре нове ере, појавиле су се ознаке за бројеве један, четири и шест, док су на неким млађим споменицима, из другог века пре нове ере, пронађене ознаке за све бројеве, изузев за број седам.

Арапски научници први пут су упознали ове симболе када су крајем седмог века у Багдаду преведене индијске астрономске таблице. Научник Ал Кваризми написао је 825. године књигу о бројевима, а триста година касније њу је на латински превео Аделард из Бата.

Неки истраживачи верују да су ови бројни симболи стигли пре у Европу него у Багдад. Међутим, најстарији европски рукопис, који говори о бројевима, а који је нађен у Шпанији, датира из 976. године.

Арапски бројеви представљају универзалан језик бројева и познати су свуда у свету.