Свила из чауре
Женка лептира снесе од 300 до 700 јаја из којих се пиле свилене гусенице
Раскошну свилу, једну од најлепших тканина, ствара неугледна бела гусеница у својим пљувачним жлездама.
Пре више од 4.000 година, Кинези су открили прву „природну фабрику” свиле. Била је то свилена буба, робусна гусеница која из свог тела излучује танане свилене нити, влакна за скупоцене, предивне, светлуцаве, нежне тканине.
Животни пут свилене бубе почиње од сивкастог лептира, чије женке у природи полажу јаја на гранчице дуда. Јајашца су жућкаста, ситна и из њих се легу беле неугледне гусенице. Веома су избирљиве и халапљиве. Једу само младо и свеже дудово лишће. За свог живота од око 35 дана гусенице поједу од 800 до 1.000 килограма лишћа дуда. Хране се шест пута дневно, а „посте” једино када се пресвлаче.
У последњој фази развоја гусеница се опреда нитима које испушта из својих пљувачних жлезда. То је сирупаст сок који се на ваздуху стврдне у танка свилена влакна. Од њих гусеница прави себи чауру налик на повећи кикирики, удобну колевку у којој ће се претворити у лутку. Из чауре ће поново излетети дежмекасти лептир.
Али, одгајивачи свилене бубе то не смеју дозволити. Ако се лептир једном извуче из чауре, мора да је пробуши, па она постаје безвредна. Да би се из чаура извукле ваљане нити, живот овог вредног инсекта мора се прекинути: чауре се стављају под утицај водене паре, затим у врелу воду, да би се посебним поступком и машинама из њих одмотали свилени конци.
Кончић свилене копрене, којим се гусеница обавија састоји се из две међусобно слепљене нити, пречника од осам до 10 микрона (један микрон је хиљадити део милиметра). Има гусеница које преду још тање нити. За кончић јапанске свиле дебљине један милиметар, потребно је, на пример, 4.000 нити свилене бубе, а исти такав кончић кинеске свиле чини чак 12.000 нити које је испрела гусеница.
Једна гусеница испреде од 2.000 до 4.000 метара свилене нити. Међутим, само се око 800 метара може одмотати из чаура и употребити за свилу. Остатак се не баца, већ се такође корисно употреби у изради текстила.
Пут свиле
Свила је некада била привилегија владара и богатих људи, јер је била веома скупа. У Кини су откривене многобројне гробнице у којима је нађена одећа умрлих од свиле веома танких нити и дивних боја. У Кини се налази и такозвани „Пут свиле” дуг 7.000 километара којим су трговци још пре наше ере превозили кинеску свилу за Египат и земље Средоземља. Начин прављења свиле био је тајна, а њено одавање најстроже кажњавано. Ипак, тајна свилене бубе је „процурила” захваљујући двојици персијских калуђера, који су прокријумчарили њена јајашца у бамбусовим штаповима. Преко Византије свилена буба је доспела у Европу, да би се затим раширила по целом свету.
