Мушко-женска столица

Када су 1963. године енглеске новине „Дејли њуз” расписале необичан конкурс за дизајн столице намењене мушкарцу и намењене жени − „The He Chair” и „The She Chair”, Грете Јалк узела је учешћа и добила прву награду. Она је на изазов одговорила на следећи начин: једну исту столицу од пресованог и моделираног шпера, дуплирала је и једну обележила са „The He Chair”, а другу са „The She Chair”. Тако је изнела свој став о (не)разлици столица када су у питању полне разлике.

Док су се други дизајнери који су учествовали на овом међународном конкурсу трудили да одгонетну шта је то битно што би могло да разликује начин седења жене од седења мушкарца, она је на свој начин одговорила да разлике нема, бар када је о полу реч.

Друго је питање како седи особа за радним, а како за трпезаријским столом, у чему се разликује седење у чекаоници аеродрома од оног испред лекарске ординације или кућно седење од оног на јавним местима. Јасно је да се парковска столица разликује од позоришне, а барска од инвалидске. Али мушка од женске?!

И мушкарци и жене имају кичму, имају задњицу, колена, потколенице и натколенице, стопала. Као што мушкарац може бити висок 150 сантиметара, тако жена може бити висока 180 сантиметара. Он може имати 70 килограма, а она 100, и обратно. Све су то елементи који утичу на квалитет седења, а оно ће вам бити удобно ако сами одаберете столицу према потребама свога тела и намене исте у ентеријеру или екстеријеру. Ако имате некакве екстремне потребе (превелику висину или тежину), столицу можете наручити код мајстора-столара, која ће бити уникатна и само ваша.

Замислите само „столице за мушкарце” и „столице за жене” у средствима јавног превоза: у аутобусима, авионима или на палуби бродова? Замислите незамисливо. Грете је на свој начин одбила да учествује у злоупотреби дизајна у сензационалистичке сврхе.

 Грете Јалк (1920–2006)

Данска дизајнерка словила је за репрезентативног експерта када је у питању намештај за седење од савијеног шпера. У Вишој школи у Копенхагену учила је стране језике и филозофију, затим је завршила студије дизајна на Краљевској академији за уметност, где јој је ментор био чувени Каре Клинт. Блиско је сарађивала са часописом за дизајн ентеријера „Мобилија”, где је допринела афирмацији данског дизајна. Издала је обимно, четворотомно дело о данском намештају. Године 1953. основала је сопствени студио за дизајн у Копенхагену, у коме је дизајнирала намештај по узору на Алвара Алта и Чарлса Имса. У сарадњи са најбољим произвођачима, успела је да оствари сопствени, препознатљив стил. Редовно је излагала намештај на Миланским тријеналима, на којима је добијала награде и, истовремено, никада није пропуштала прилику да промовише вредности данског дизајна путем јавно изговорене и писане речи у бројним медијима. Врхунац њене каријере поклапа се са временом када је дански дизајн намештаја имао прворазредни углед у светским размерама.

Арх. Радмила Милосављевић
www.dopisna-skola-ambijent.rs