Максималистички дизајн
Боје и орнамент неисцрпни у својим могућностима за реанимацију остарелог, досадног и једноличног поимања ствари за свакодневну употребу
Дизајнер воли да комбинује боје и примењује орнаменте на намештају. Он покушава да удахне нови живот једној прекаљеној комоди која има четири ноге, функционалну, затворену запремину за одлагање ствари, врата и фиоке и класичну висину уобичајену за ову врсту намештаја. Модернистички концепт је досадан и превазиђен, агресивни постмодернистички се показао сувише компликованим, па шта урадити онда? Увек остају највернија оруђа дизајна намештаја, а то су боје и то је орнамент.
Ова два елемента као да су неисцрпна у својим могућностима за реанимацију остарелог, досадног и једноличног поимања ствари за свакодневну употребу.
Овде није само реч о шаренилу стандардних површина. Реч је о третирању намештаја као предмета који прати сезонске модне трендове у стилу: овог пролећа у моди ће бити тиркизна боја бистре воде, овог лета у моди је цветно-шарено, а за јесен се припрема златно жуто са црним детаљима... Што се накита тиче, носиће се сребро и бело злато, светлуцави кристали и камење боје рубина...
Ако вашој старој али очуваној комоди скинете ноге и уместо њих поставите занимљиве металне држаче које ћете наручити, на пример код мајстора кованог гвожђа, ако површину комоде обојите у једну или више боја по жељи, у геометријском или апстрактном мотиву, добићете нову ствар која ће бити достојна пажње, можда чак и неког дизајнерског смисла.
Дизајнер о коме је реч дизајнирао је бројне комоде ове врсте које се разликују само по употребљеним бојама, њиховом слагању у одређене тонске комбинације и по примени орнаменталних детаља који ће намештају обезбедити одговарајућу стабилност.
Све изгледа тако једноставно и обично, али није баш тако. Потребно је имати осећај за склад и међусобну хармонију боја и материјала, али и потпис аутора који ће привући пажњу, пробудити интересовање и оправдати истакнуту велику цену у излогу!
Карло Рампаци
Швајцарски архитект и дизајнер, рођен је у Аскони 1949. године. Сматра себе грађанином света са швајцарским пасошем. Сопствени дизајн концепт назвао је „Maximinimalismobili”, а његово тумачење у ауторској верзији јесте одговор на владајући мејнстрим у дизајну уопште. Тежња је „игнорисање доминантних идеја кроз визуелну креативност, а против унифициране прошлости, садашњости и највероватније будућности”. Такође, свој дизајн дефинише као „ванвременски”. Према његовом мишљењу, барокне форме треба комбиновати са минималистичким, а раскошне облике са чистим и равним линијама и површинама. Озбиљну дизајнерску каријеру започео је 1970. и убрзо отвара сопствену компанију „Selvagio Sa”, са седиштем у Аскони. Сарађује са италијанским постмодернистима. Раних деведесетих постаје један од најтраженијих дизајнера ентеријера на свету и то у области луксузних ланаца туристичких објеката и хотела. Најзаступљенији је у Ст. Морицу, али и у другим ексклузивним летовалиштима и зимовалиштима где одморе проводи светска елита.
Арх. Радмила Милосављевић
www.dopisna-skola-ambijent.rs