Од природе до синтетике

Хиљадама година људски организам навикавао је да употребљава храну природног порекла, па вашем организму свакако више пријају природни витамини него некакви „вештаци”.

Веровали или не, људски организам довољно је способан да разликује природне од вештачких витамина.

Када витамини (силом прилика) постану ствар вашег интересовања, обично помислите „здраво је” или „природно је”. Међутим, то већ одавно није. Неки синтетички или, другачије речено, вештачки витамини (а нарочито они растворљиви у мастима, липосолубилни), израђују се од изолованих нутријената или синтетичких састојака који често не могу лако да се избаце из организма, па се гомилају у вашем масном ткиву. Ово нагомилавање може бити и веома токсично.

Највећи број вештачких витамина производи се од хемијских компоненти и синтетичких састојака који не могу да се нађу у природи.

За разлику од витамина који су растворљиви у мастима (А, Де, Е, Ка), водорастворљиви вештачки витамини се лако избацују из организма. Када узмете неки вештачки витамин, рецимо Бе12, приметићете да вам се боја урина мења и постаје јарко жута. Немојте бринути, организам вам сасвим добро ради, јер избацује оно што не може да искористи. Бубрези раде, филтрирају крв и вишак тог витамина иде напоље. Сви вештачки витамини, за разлику од природних, имају малу биоискористљивост, па се већи проценат витамина које унесемо избацује.

Ако, рецимо, имате грип или назеб, лекар ће вам вероватно рећи да је неопходно да у лечењу користите горњу дозвољену количину витамина Це, што је за одрасле и децу преко 14 година 1.000 мг дневно. Ако користите неки јефтин и неквалитетан суплемент витамина Це, он ће само „протрчати” кроз ваш организам уместо да у телу имате витамин Це у мање или више константној количини.

Витамини А, Е, Де и Ка растворљиви су у мастима и могу лако да се направе у лабораторији или производном погону, баш као и у природи. За разлику од водорастворљивих, они се гомилају у мастима уколико их уносимо више него што нам је то потребно. Вишак је свакако лош у овом случају, па се не препоручује да их узимате на своју руку и у већим количинама, јер могу да изазову низ здравствених проблема.

Алтернатива вештачким витаминима су природни. Уколико сте здрави, једите свеже воће и поврће, али не заборавите на рибу и интегралне житарице. Немојте о витаминима размишљати тек када вам имунитет ослаби, храните се здраво, намирницама које су богате витаминима и другим високовредним нутријентима.

Поред ниског процента искоришћења синтетички витамини могу изазвати и алергијске реакције. Зато обавезно читајте и декларације, ма колико ситним словима оне биле написане на паковању.

Најквалитетнији (и најскупљи) витамини у апотекама имају мешани састав – делимично су природни делимично синтетички и имају већу искористљивост од „чистих вештака”. Састав вам казује да ли се ради о синтетичким витаминима. На пример, ако прочитате састав „dl-alpha tocopherol” , то је синтетички облик витамина Е, а то знате по оном „dl”.

Читајте и максималне дозвољене дозе и трудите се да не претерујете, нарочито уколико је реч о А, Де, Е и Ка витаминима.

У сваком случају, вештачке суплементе, па и витамине, користите само уколико вам их ваш лекар препоручи. Што се тиче здраве природне хране, па и природних витамина у разним намирницама, њих (уколико сте здрави) можете користити по сопственој жељи без бојазни по ваше здравље. Природа је увек најбоља.

Јасна Вујичић, нутрициониста
www.nadijeti.com