Пачворк од метала

Тога се још нико није досетио.

Уобичајени пачворк је тканина израђена од комадића текстила истих димензија, али различитих ткања, боја и дезена, повезаних у нову целину, коју уметничко надахнуће аутора чини неодољиво шармантним предметом у ентеријеру.

Међутим, овде се не ради о пачворку тканини. Реч је о пачворку од метала. И то каквом пачворку! Од њега су врата ормара и комода, оквири кревета, двоседа и фотеља, постоља столова и столица. Дизајнер Пол Еванс, маестро у области обликовања метала, поиграо се са овим фантастичним материјалом многостраних могућности, својстава и лепоте.

Његове мозаичке слагалице правоугаоног и квадратног облика испуњене су стилизованим цветовима и апстрактним формама, нанизаним дугмићима, обезглављеним ексерима, рибљим крљуштима и снежним пахуљама, тачкама и тачкицама, цртама и цртицама... Све то у комбинацији сребра и злата, бакра и бронзе, месинга и гвожђа, челика и алуминијума. Аутор је једноставно заљубљен у метал, његова чудесна и безбројна својства, његову моћ и лепоту.

Метали су бројни и сваки од њих има своју симболику. На пример, злато је, по традицији, најдрагоценији метал, има сунчев, краљевски, па чак и божански карактер, али је, истовремено, и амбивалентна драгоценост. За људе западне Африке злато „нити рђа нит се прља; од грама злата може се направити нит танка попут власи и опасати цело село; оно је једини метал који тако постаје ткање, а да не престаје бити метал...”

Кроз историју, од метала су били окови, звекири, славине, канделабри, црквена звона, кадионице, посуде, пехари, затим архитектонски детаљи у виду степенишних и балконских ограда, улазних капија, лустера, сатова... Где би нас набрајање одвело?! Али у виду пачворка на вратима ормара има га само код Пола Еванса.

 Пол Еванс (1931–1987)

Амерички уметник, скулптор и дизајнер намештаја рођен је у Њутауну у Пенсилванији − САД. Студирао је на разним универзитетима, на Институту за текстил у Филаделфији, на Технолошком институту у Рочестеру, на Кранбрук академији уметности, затим је завршио Школу америчких уметничких заната. Припадао је покрету америчких заната седамдесетих година прошлог века. По завршетку школовања отворио је радионицу заједно са уметничким столаром Филипом Лојдом Пауелом у којој су експериментисали са разним материјалима и облицима. Педесетих почиње да ради веома занимљиве фронтове за ормаре и комоде, користећи сребро, бакар и бронзу. То су јединствени примерци од којих сваки има потпис аутора и датум израде. Приређује велике изложбе својих радова, међу којима су и комплетне гарнитуре намештаја − ормари, комоде, фотеље, столови, троседи. Његова дела налазе се у Музеју модерних заната у Њујорку.

Арх. Радмила Милосављевић
www.dopisna-skola-ambijent.rs