Туширање у космосу
За нас на Земљи то је једноставан део свакодневне рутине, али је астронаутима у свемиру због скученог простора и недостатка гравитације купање права ноћна мора
Сигурно вам се више пута десило да свратите до стана, истуширате се за пет минута, обучете и вратите се свом послу и дневним обавезама. Нема ничег лепшег када осетите додир хладне воде у врелом летњем дану. Ако немате пуно времена, пет или више минута је довољно да се освежите и убијете непријатне мирисе, поготово лети када су температуре високе. Међутим, астронаути, док су у свемирским мисијама, морају да испоштују читаву процедуру када желе да се истуширају јер им недостатак гравитације задаје праву главобољу.
Бестежинско стање доводи до тога да се вода у капљицама шири на све стране око вас и онемогућава да прописно наквасите кожу.
У мисијама „Џемини” и „Аполо”, НАСА је применила најпростије решење – купање сунђером натопљеним водом. Астронаути су се чистили пешкиром и сапуном са врло мало воде. Проблем је био што у летелицама није постојао систем за чување воде. Стога су астронаути могли да користе мале и ограничене количине воде за личну хигијену. Тек повратком на Земљу могли су да се окупају како доликује и реше се непријатних мириса. Други проблем био је што се нису ни пресвлачили током трајања мисије, пренео је сајт музеја Смитсонијан.
Касније је НАСА у својој првој свемирској станици званој „Скајлаб”, послатој у свемир 1973. године, желела да боравак астронаута додатно олакша. Иако нису имали много простора на располагању, станица је имала тоалет, простор за вежбање и купатило. Астронаути су се туширали водом која се налазила у тубама како би се мање разливала. Да би могли да стоје у месту, везивали су стопала специјалним везицама на поду купатила. За плафон су качили боцу са водом напуњеном под притиском, повезану са цревом и тушем. Како би могли да наставе са туширањем астронаути су морали из пода да извуку цилиндрични зид који је формирао неку врсту туш кабине. Користили су течни сапун и воду у виду спреја. Искоришћену воду морали су да усисају у посуду јер је, ако остане у комори, могла да угрози електронику и инструменте на свемирској станици.
НАСА је тада одредила свега 3,5 литра воде за туширање по астронауту. Због скученог простора, мањка воде и недостатка гравитације купање је трајало у просеку два сата. Мишљења астронаута била су подељена. Неки су сматрали да је овакав процес купања непрактичан и компликован, док су други били задовољни што имају макар и малу могућност за одржавање личне хигијене.
На модерним спејс шатловима и Међународној свемирској станици астронаути се не туширају класично, већ користе воду из врећица, течни сапун и шампон који не пени и утрљавају их директно на кожу. Косу перу шампоном без пене уз врло мало воде. Затим пешкиром уклањају вишак воде. Систем за вентилацију брзо исушује воду која преостане после туширања. Међутим, ни кап воде се не баца, јер се сва потрошена вода изнова и изнова рециклира. Овакав систем туширања много је лакши, бржи и ефикаснији у односу на раније.
Развојем технологије човек је закорачио у свемир, али астронаути кажу да још немају комфор који имају на Земљи. Астронаут Мајк Хопкинс, који је на Међународној свемирској станици боравио од септембра 2013. до марта 2014. године, изјавио је да му је током дневних кондиционих вежби највише недостајало туширање. Како је рекао, током боравка у свемиру зној се буквално лепи за вас, за тело, руке, главу, око очију. У једном тренутку, кад се накупи довољно зноја, одвоји се као капљица од тела и настави да лебди. Многи астронаути рекли су да им је током боравка у свемиру толико недостајала вода да су после повратка на Земљу уживали да их кваси летњи кишни пљусак.
