Кројем до хаљине
Било је потребно готово сто година да се кројеви појаве у часописима
Током историје мајстори шивења су уз помоћ игле и шиваће машине чинили чуда и стварали не само изузетно лепе делове гардеробе већ и праве уметничке радове и везове. Ипак, с временом су увидели да је изузетно тешко шити компликованије комаде одеће, попут мушког одела, костима или хаљине, без одговарајућег модела по којем би се материјал секао и склапао. Нарочити проблем је био сашити наручену робу без одговарајућег кроја по којем би се то урадило.
Прошао је читав низ деценија од првих идеја до настанка кроја или шаблона. Претече овог једноставног модела који је „усмеравао” кројаче како да сашију одговарајући одевни предмет назирале су се у 17. и 18. веку. Међутим, било је потребно готово сто година да се ове идеје спроведу у дело.
Према историјским подацима, први прави крој по којем се, како је у њему препоручивано, могао успешно сашити женски комплет или мушко одело настао је почетком 19. века.
Неки часописи за жене који су се појавили у 19. веку садржали су шеме за везење, израду чипке и слично. Међутим, тек око 1840. године почели су масовно да се објављују и кројеви који су по свом изгледу и упутствима за шивење подсећали на оне који се објављују у данашњим часописима.
Средином 19. века појавио се и часопис намењен женама које су желеле да се опробају у шивењу. Штампао се у Дрездену под називом „Кројење за жене” и, судећи по подацима из тог времена, био је прилично популаран. У овом часопису љубитељи шивења могли су помоћу адекватног кроја и уз мало труда да направе блузе, хаљине, панталоне, па чак и зимске капуте.
Идеју да се у часопис убацују кројеви за шивење врло брзо су преузели листови чија тематика није била искључиво везана за прављење одеће.
У другој половини 19. века на тржишту је постојало на десетине часописа с кројевима као додацима.
Деценијама касније кројеви за одећу били су изузетно популарни, а многобројни љубитељи шивења помоћу њих су успели брзо и лако да створе различите делове одеће.
Тек у последњој деценији прошлог века популарност ових „помоћних средстава” за шивење је почела да опада и уступа место индустријској, сада већ и компјутерској производњи одеће, која је због масовности јевтина и приступачна многима.
Р. М.
